Prozvat je Sigrijan zbog mesta Sigrije, gde je rođen. Bio je srodnik cara Lava Isavrijanina i njegovog sina Kopronima. Imao je ogromno bogatstvo. Ali sve to izgubi svoju vrednost za Teofana onda kada je iskreno poverovao u Hrista. Tada se on opirao svojoj ženidbi, ali pošto je ipak bio primoran oženio se.
Uspeo je da usavetuje svoju nevestu da žive celomudreno kao brat i sestra. A čim su mu pomreli roditelji, žena mu je otišla u jedan manastir, a on u drugi. Njegov manastir je bio u Sigrijanskim gorama u Kizičkoj oblasti. Nekad slavan i bogat Teofan je živeo u manastiru kao poslednji ubožjak. I svi su se divili takvoj promeni kod njega. Pa pošto je postao čuven zbog svoje silne vere, uzdržljivosti i mudrosti, bio je pozvan na VII vaseljenski sabor u Nikeji, na kome se utvrdilo poštovanje ikona.
Veruje se da mu je Bog zbog velike čistote i celomudrenosti dao dar čudotvorstva, te je lečio sve bolesti, naročito manijaštvo i ludilo. Za sve bolne i nevoljne on se molio Bogu, i molitvom svojom pomagao im. Samo kad se on razboleo i bolovao dugo, nije hteo da se pomoli Bogu za svoje ozdravljenje, nego je trpeo bolest sa blagodarnošću.
Kada opet nasta gonjenje ikona od strane cara Lava Jermenina, tada je sveti Teofan doveden u Carigrad i bačen u tamnicu gde je dve godine proveo u muci i poniženju. Tada ga je poslao car na zatočenje na ostrvo Samotrak, a on je to ranije provideo duhom svojim i rekao tamničarima. Ali kad je stigao na Samotrak, poživeo je još samo dvadeset tri dana i potom preminuo.
Foto:Wikipedia
