Prepodobna mučenica Fevronija bila je ćerka senatora Prosfora iz Rima. Da bi izbegla brak ona se zamonašila na istoku u zemlji Asirskoj, u manastiru, gde je njena tetka, Vriena, bila igumanija. Lisimah, sin nekoga velikaša, imao je želju da se oženi Fevronijom, ali pošto je car Dioklecijan (284 – 305) smatrao da je on potajni hrišćanin, poslao ga je na istok, sa njegovim stricem Selinom, da hvata i ubija hrišćane. Dok je Selin bio veoma surov prema hrišćanima, Lisimah je štedeo hrišćane gde god je mogao. Pošto je poubijao hrišćane u Palmiri, Selin je došao u grad Sivapolj, blizu kog se nalazio manastir devički sa pedeset isposnica, među kojima je bila i Fevronija. Iako je imala tek dvadeset godina, Fevroniju su poštovali i u manastiru i u gradu zbog velike krotosti, mudrosti i uzdržljivosti.
U tom manastiru držalo se pravilo blažene Platonide, ranije igumanije, da se svaki dan petka provodi samo u molitvama i čitanju sveštenih knjiga, bez ikakvog drugog rada. Vriena je odredila Fevroniju da čita monahinjama sveštene knjige. Kada je Selin čuo za Fevroniju, naredio je da mu je dovedu. Pa kad se Fevronija nije htela odreći vere u Isusa Hrista i pristati na brak, on je naredio da je šibaju, potom da joj zube izbiju, potom da joj odseku ruke, pa grudi, pa noge, i najzad da je poseku mačem.
Po predanju pominje se da je mučitelja toga istog dana snašla strašna kazna Božja te da je bes ušao u njega, i obuzeo ga neki samrtni užas; u tom užasu on je udario glavom o mermerni stub i pao mrtav.
Lisimah je naredio da se telo Fevronijino sabere i odnese u manastir, gde je česno sahranjeno, a on se sa mnogim drugim vojnicima krstio.
Veruje se da su se od moštiju svete Fevronije događala mnoga isceljenja, kao i da se ona javljala na dan njenog praznika i stajala na svom uobičajenom mestu među monahinjama.
Sveta Fevronija je mučenički postradala 310. godine. Njene mošti su 363. godine prenete u Carigrad. Ubrzo posle njene smrti Sveti Jakov – episkop nisibijski je sagradio crkvu i preneo u nju deo moštiju ove svetiteljke.
Foto:ilustracja/pixabay
