Spomen pojave Časnog Krsta u Jerusalimu je hrišćanski praznik. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da se za vreme vladavine cara Konstansa, sina svetog Konstantina, i patrijarha jerusalimskog Kirila, izjutra u devet pojavio sati Časni Krst nad Golgotom prostirući se do iznad Gore Maslinske.
Veruje se da je taj Krst bio svetliji od sunca i krasniji od najlepše duge. Sav narod, i verni i neverni, ostavio je svoje poslove i u strahu i divljenju posmatrao to čudo. Mnogi nevernici su poverovali u Hrista, a tako isto i mnogi jeretici arijevci su ostavli svoju jeres i vratili se pravoslavlju. O ovome znamenju napisa patrijarh Kiril pismo caru Konstansu, koji i sam naginjaše arijanstvu. To se dogodilo 7. maja 357. godine.
Foto:Ilustracija/pixabay
