Vlada Republike Srbije saopštila je da su razvoj i primena softvera eInspektor, bolja koordinacija inspekcija i tužilaštava u procesuiranju krivičnih dela u oblasti sive ekonomije i smanjenje broja parafiskalnih nameta, tri prioritetne mere Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, na koje će biti stavljen poseban fokus tokom ove i sledeće godine.
U saopštenju se navodi da će posebna pažnja, kada je reč o suzbijanju sive ekonomije, biti usmerena na sektore ugostiteljstva i turizma, poljoprivrede i saobraćaja, gde je evidentiran povećani rizik od poslovanja u sivoj zoni.
Na zajedničkoj sednici vladinog Koordinacionog tela i Stručne grupe za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, održanoj danas u Vladi Srbije, ocenjeno je da će usvojene izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dati pozitivan efekat u smanjenju obima sive ekonomije, jer predviđaju povećanje kazni za prekršaje kao što su neizdavanje računa i neprijavljivanje radnika.
Prema odredbama tog zakona, preduzećima, firmama, kompanijama će za učinjeni prvi prekršaj, umesto zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od sedam dana, ubuduće biti izricana zabrana rada od 15 dana, za ponovljeni prekršaj 90 dana, a ukoliko se isti prekršaj ponovi i treći put, zabrana delatnosti trajaće do godinu dana.
Najavljeno je i da će po hitnom postupku biti izmenjen i Zakon o duvanu, kako bi bio sužen prostor nesavesnim proizvođačima duvana da falsifikuju ugovore o legalnoj proizvodnji.
Na sednici je usvojen revidirani Nacionalni program i definisano 15 prioritetnih mera u cilju još efikasnije primene tog strateškog dokumenta.
Za prioritete su glasali članovi stručne grupe – predstavnici resornih ministarstava, Poreske uprave, Uprave carina, RSJP, privrede okupljene u Savezu za fer konkurenciju i NALED-a.
Softver eInspektor čijom izradom rukovodi Kancelarija za IT i e-upravu do sredine sledeće godine umrežiće sve inspekcije u Srbiji i omogućiti im bolje planiranje i koordinaciju kontrola i ciljanje najvećih izvora sive ekonomije na osnovu informacija koje budu razmenjivale. Među odabranim prioritetima najveći broj se odnosi upravo na inspekcije, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić čiji kabinet, zajedno s predstavnicima kabineta predsednika Republike i potpredsednice Vlade takođe učestvuju u radu Stručne grupe.
Izabrani prioriteti u domenu unapređenja inspekcijskog nadzora jesu stručno usavršavanje inspektora, usklađivanje njihovog broja prema potrebama, strandardizacija procene rizika pri planiranju kontrola, bolje opremanje inspekcija, a sve bi trebalo da zaokruži usvajanje dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru i usaglašavanje tzv. sektorskih zakona s ovim propisom.
Visoko na listi prioriteta jeste i kontrola pojedinaca i firmi koji posluju na crno, odnosno nisu registrovani i kojih prema proceni NALED-ove studije o sivoj ekonomiji ima 17,2 odsto u ukupnom broju preduzeća.
Stavljanje akcenta na ovu meru imaće poseban značaj za prehrambenu industriju zbog rizika koji nosi promet hrane proizvedene u neregistrovanim pogonima, kao i u poljoprivredi gde je izražen problem sa sezonskim radnicima koji su najčešće angažovani na crno, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i predsedavajući Koordinacionog tela, čiji su članovi ministri – Dušan Vujović, Rasim Ljajić, Zorana Mihajlović, Zoran Đorđević, Branko Ružić i Goran Knežević.
Predstavnici Saveza za fer konkurenciju i NALED ocenili su kao veoma pozitivno što su se među 15 ključnih mera i aktivnosti našli smanjenje broja parafiskala i unapređenje sistema fiskalizacije kao važni instrumenti za uspostavljanje fer tržišne utakmice.
Sa primenom mere poreskog oslobođenja početnika u poslovanju koja je usvojena i stupiće na snagu u oktobru ove godine, verujemo da ćemo dati snažan podsticaj razvoju preduzetništva i daljem suzbijanju sive ekonomije među neregistrovanom privredom, istakao je predsedavajući Saveza za fer konkurenciju Goran Pitić.
Foto:arhiva/Vlada Srbije
