Dani od Đurđica (16.11 ) pa do 24.11 nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer se zadnjeg dana slavi Sveti Mrata (24.11) koji je zaštitnik vukova.
U selima u Srbiji nekada se na ovaj dan klalo crno pile ili mlad crni petao. Prethodno se piletu ili pevcu crnim koncem zaveže kljun da ne pišti, da ne bude nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.
Verovalo se da ko greši u ove dane i ne poštuje Svetog Mrata da će u torove i u dom doći hromi vuk kojeg se nemože ubiti. Priča o hromo vuku je narodna priča o seljaku koji je tokom Mratinaca sekao drva. Vukovi ga videše i dođoše do njega a najveći među njima hromi vuk upta ga da li slavi Svetog Mrata? Uplašen seljak se kolebao šta da odgovori pa nesigurno reče . Da.
Vukovi poverovaše i odoše a seljak sav u strahu ode kod popa i reče mu da će uzeti Svetog Mrata za slavu. Od tada ne videše više vukove.
Vukovi se u tim danima ne love jer to donosi nesreću.
