U toku Prvog svetsko rata ,majke koje su poslale svoje jedince da brane Srbiju, pozdravljale su ih preko prvog vojnika kojeg vide ili su ih dozivale nadajući se da su oni upravo nalaze u tom puku koji prolazi pored njihovog sela. Jedna od majki ostala je zapisana u vremenu jer je zajedno sa vojskom po bojištima tražila svoga sina Marinka Spasojevića od majke Makrene Spasojević.
„Sine! Možda pored tebe prođe moj sin Marinko,pa mu ti reči da ga majka traži jer zaboravio je nešto da ponese od kuće.“
Zborila je majka Makrena svakom vojniku kojeg je videla, dok jednog dana se nije susrela i sa Kraljom Petrom I u snegom prekrivenoj Albaniji . Klekla je pred njega i rekla:
„Čika Pero,krune ti tvoje i vojne hrabrosti! Nađi moga sina koji tek što sam ga hodati naučila, već mu u ruke pušku stavila. Svako bojište sam prešla,ali ga među ostalim sinovima nisam našla. Udeni ove čarape u grudi,a kada ga nađeš,nadeni na noge mome sinu.“
Kralj Petar je uzeo vunene čarape i obećao majci da će joj sina naći. Obećanje nije mogao ispuniti jer je Marinko poginuo.
Kada je prošla golgota Prvog svetskog rata,kralj Petar je tražio majku Makrenu ali ona je od tuge za sinom preminula na njegovom grobu. Nakon saznanja da je preminula, naredio je kralj Petar da joj se podigne spomenik na kojem će pisati:
„Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Albanije”.
Vunene čarape čuvao je čika Pera pod jastukom, kada je osetio da mu je kraj blizu tražio je da mu čarape i navuku. Potresan događaj je ostao prepričavan i zapisivan.
Komunističke vlasti su naredili da se spomenik sruši jer se na njemu pominje kralj Petar. Spomenik je 2011.godine obnovljen od strane Društvo srpskih domaćina i on i danas stoji u selu Slovac kod Lajkovca.
Foto: Aleksandar od Beograda ( Sem konverzacije ostalo je deo stvarnog događaja)
