Ministarstvo zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije saopštilo je da je, zahvaljujući saradnji sa međunarodnom nevladinom organizacijom „Četiri šape“ (Vier Pfoten) i Zoološkim vrtom Palić, mužjak hibrida mrkog i polarnog medveda (Ursus arctos x Ursus maritimus) zbrinut juče u specijalizovanom prihvatilištu za medvede u mestu Arosa, u Švajcarskoj.
U saopštenju se navodi da je taj mužjak medveda, koji je prošle godine trajno oduzet sudskom presudom nakon zaplene pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine u Srbobranu krajem oktobra 2016. godine, 2. jula sediran u ranim jutarnjim časovima u Zoološkom vrtu Palić i nakon detaljnog veterinarskog pregleda utovaren u transportni kavez za put od više od 1.400 kilometara.
Medved je transportovan specijalnim vozilom NVO „Četiri šape“ za transport divljih životinja, a nakon 28 sati vožnje, po prispeću u Aros, kavez sa medvedom je morao biti transportovan skijaškom gondolom do samog prihvatilišta, s obzirom na to da je njihova ukupna težina bila preko pola tone.
Hibrid mrkog i polarnog medveda iz Srbije je prvi stanovnik novog prihvatilišta u Arosi, čije je zvanično otvaranje planirano u avgustu ove godine.
Ovaj medved je duži niz godina boravio u zatočeništvu u Srbobranu u prostoru ispod svakog propisanog minimuma, odnosno u metalnom kavezu koji je bio 2,4 metra dužine, 1,2 metra širine i 1,2 metra visine.
Krajem oktobra 2016. godine, medved je oduzet i izmešten u Zoološki vrt Palić, kao mera hitnog zbrinjavanja dok se ne pronađe optimalno rešenje.
U prihvatilištu za medvede u Arosi medved sada ima na raspolaganju unutrašnji prostor od više od 300 kvadrata i spoljašnji prostor od 1,6 hektara.
Ovaj primerak hibrida mrkog i polarnog medveda rođen je u zatočeništvu u Srbiji 2006. godine.
S obzirom na to da u datom periodu nisu postojale odredbe u nacionalnim propisima koje bliže regulišu držanje divljih životinja u zatočeništvu, nekontrolisano razmnožavanje ovakvih životinja u sklopu zooloških vrtova je neretko dovodilo do toga da one brzo postanu višak i završe u neodgovarajućim uslovima, kao što su cirkuske menažerije i privatno vlasništvo.
Zbog neodgovornosti držalaca divljih životinja, a posebno opasnih divljih živoitnja, vrlo često dolazi do situacija u kojima se divlje životinje drže u neodgovarajućim uslovima, što, pored ugrožavanja same dobrobiti životinja, često predstavlja i veoma ozbiljnu opasnost po bezbednost ljudi.
Propisi kojima se bliže definišu uslovi za držanje divljih životinja u zatočeništvu, uključujući i ograničenja, odnosno zabrane držanja pojedinih vrsta divljih životinja, propisani su 2010. godine.
Zabrana držanja pojedinih vrsta divljih životinja u zatočeništvu, osim u sklopu zooloških vrtova i nekoliko drugih izuzeća, odnosi se pre svega na divlje životinje koje mogu biti opasne po ljude, što podrazumeva životinje poput krupnih zveri, majmuna, otrovnih zmije i slično.
Svi medvedi, odnosno životinje koje pripadaju porodici Ursidae, zaštićeni su Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) i nacionalnim propisima, a mrki medved (Ursus arctos) ima status strogo zaštićene vrste u Republici Srbiji, ističe se u saopštenju.
Foto:.Ilustracija/pixabay
