Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić učestvovao je na konferenciji „Zapadna bezbednosna arhitektura i Srbija – izazovi i dileme“ koja je održana danas u Beogradu.
„Aktuelne bezbednosne pretnje i izazovi ne poznaju granice i prevazilaze mogućnosti i kapacitete jedne zemlje, jednog regiona i kontinenta. Stoga je, više nego ikada, potrebno da se na svim nivoima razmenjuju informacije i ostvaruje saradnja uz međusobno razumevanje, pomoć i podršku, a u cilju iznalaženja zajedničkog odgovora na postojeće, ali i buduće bezbednosne izazove i pretnje. Samo na taj način mir i bezbednost mogu biti osigurani i dodatno unapređeni.
Srbija nema dileme i čvrsto je opredeljena da odgovori na sve bezbednosne izazove savremenog doba: terorizam, organizovani kriminal, sajber i hibridne pretnje, proliferaciju oružja, ilegalne migracije, trgovinu ljudima, kao i na sve one izazove koji su pred nama kao posledice oružanih sukoba i kriza, klimatskih promena, siromaštva i nedostatka vode i hrane. Imajući u vidu da su svi ovi izazovi transnacionalni i odgovor na njih treba da bude takav.. Srbija zbog toga odgovorno i solidarno razvija saradnju na svim nivoima, na regionalnom, evropskom i globalnom planu, sa svim prijateljima i partnerima, preuzimajući i deleći odgovornost u postizanju zajedničkog cilja.
Polazeći od toga da su za Srbiju mir i stabilnost u regionu conditio sine qua non za napredak svake zemlje i regiona u celini, naše opredeljenje je konstruktivan dijalog sa svim susedima u cilju rešavanja otvorenih pitanja, uz visok stepen međusobnog uvažavanja. Srbija je nebrojeno puta to na delu pokazala, i zato njena spoljnopolitička pozicija svake godine dodatno jača. Na međunarodnoj sceni Srbija je prepoznata kao faktor stabilnosti, izvoznik bezbednosti, deo rešenja, a nikako problema. Takvim pristupom snažno doprinosi očuvanju mira i saradnje u regionu, podstičući sve regionalne faktore ka traženju zajedničkih interesa i međusobnom povezivanju, umesto potenciranja razlika, traganja za krivcima i rešavanja suprotstavljenih interesa na jednostran, radikalan i nepredvidiv način.
Iako se nivo odnosa, saradnje i međusobnog poverenja u regionu unapređuje, i dalje su prisutni u nekim njegovim delovima retrogradni procesi – jačanje nacionalizma i radikalizacija političke scene, što se manifestuje i kroz insistiranje na pojedinačnim interesima, a na štetu ukupne regionalne stabilnosti i saradnje. I u tom kontekstu Srbija istrajava na inicijativi da se region što bolje ekonomski poveže, da se dođe do rešenja za pitanja koja prevazilaze pojedinačne interese čime bi se otvorio put za rešavanje nasleđenih problema iz prošlosti.
Smatram da su ciljevi i načela UN-a i danas jednako aktuelni – odricanje od upotrebe sile, nemešanje u unutrašnje stvari drugih država, mirno rešavanje sporova i uvažavanje različitosti. Realnost postavlja pred nas nove i sve složenije zadatke, koji traže zajedničke akcije i korišćenje svih raspoloživih kapaciteta. Srbija u tom smislu sarađuje sa najvažnijim međunarodnim organizacijama (UN, EU, OEBS, NATO), ali i sa SAD, Rusijom, Kinom i svim drugim partnerima širom sveta koji su spremni da pruže zajednički odgovor i doprinesu da mir i stabilnost budu održivi.
Srbija na globalnom i evropskom planu daje svoj doprinos na različite načine, a jedan je učešće u multinacionalnim misijama i operacijama kako u UN, tako i EU, sa oko 670 pripadnika oružanih snaga, uz dostizanje osmog mesta u Evropi, a prvog u regionu po doprinosu u UN i EU misijama. Pored toga, Srbija se od samog početka pridružila i Globalnoj koaliciji u borbi protiv „DAESH“ i u okvirima svojih mogućnosti daje svoj doprinos u ne-borbenim vidovima. Pažljivo pratimo međunarodne standarde u oblasti kontrole naoružanja i neproliferacije oružja za masovno uništavanje, dosledno sprovodeći konvencije u ovoj oblasti, rezolucije SB UN-a, ali i učestvujući u brojnim globalnim inicijativama.
Nesumnjivo je strateško opredeljenje Srbije za članstvo u EU kroz uspešno sprovođenje pregovaračkog procesa. Kada se radi o evropskoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, Srbija je aktivan i konstruktivan partner, što je potvrđivala i pre sticanja statusa kandidata. Tako su još 2011. sa EU zaključena dva osnovna sporazuma iz oblasti Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, a svake godine se povećava broj naših pripadnika u misijama i operacijama EU, uz dalje aktivnosti za učešće i u civilnim misijama. Pored toga, pristupili smo i „Konceptu borbenih grupa EU“, a Srbija je jedna od 4 države van EU koje su sa Evropskom odbrambenom agencijom zaključile administrativne aranžmane, što dalje doprinosi razvoju naših kapaciteta, namenske industrije i istraživačkih potencijala.
Sve su to pokazatelji naše čvrste opredeljenosti da budemo pouzdan i odgovoran partner u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, jer smatramo da je upravo bezbednost oblast koja ne pita za granice ili članstvo. Dužnost je svih nas da ulažemo maksimalne napore u borbi za mir, bezbednost i blagostanje naših građana.
Želeo bih da istaknem da kredibilna politika proširenja EU, zasnovana na jasnim kriterijumima, predstavlja strateško ulaganje u bezbednost i prosperitet Evrope u celini.“
U svom govoru ministar se osvrnuo i na migracionu krizi i istakao da je ona posebno pokazala u kojoj meri je neophodna međusobna saradnja i solidaran pristup, a Srbija je, upravo na ovom primeru, dokazala da je spremna da preuzme svoj deo obaveza i pruži doprinos često i veći od pojedinih država članica EU. „Smatramo da ovaj problem prevazilazi nacionalne okvire i da se samo kroz zajednički odgovor i delovanje svih faktora može postići odgovarajuće rešenje.“
„EU se danas suočava sa krizom identiteta, ali treba imati na umu da je EU nastala kao veliki mirovni projekat i model najviše dostignutog stepena integracije u modernoj političkoj istoriji, kojim je omogućeno pomirenje evropskih naroda i zemalja različitog političkog, bezbednosnog i kulturološkog nasleđa. Verujemo da EU može da nastavi da bude uspešan primer drugima i zato sa posebnom pažnjom pratimo sve predloge i inicijative koji se u EU pokreću u okviru reformskog procesa. Nakon usvajanja Globalne strategije EU i Plana implementacije u oblasti bezbednosti i odbrane, sa posebnom pažnjom pratimo sve odluke koje se donose na tom planu, kako bi se kao država kandidat, a u budućnosti i punopravan član EU, što adekvatnije pripremili i sa njima uskladili.
Odnosi Srbije i NATO-a su delikatni zbog nasleđa iz prošlosti, a pre svega bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, bez ovlašćenja SB UN-a. Međutim, imajući u vidu zajedničke interese tokom proteklih jedanaest godina učešća u NATO programu „Partnerstvo za mir“, Srbija je ostvarila značajnu saradnju i sa državama članicama i partnerima NATO-a, primenjujući iskustva i standarde u modernizaciji i jačanju svojih oružanih snaga i odbrambenih kapaciteta i jačajući bilateralni dijalog sa državama članicama i partnerima, kao i dijalog u okviru NATO foruma. Sve to rezultiralo je usvajanjem Individualnog akcionog plana partnerstva, najvišeg mehanizma saradnje NATO-a sa partnerskom državom koja nema aspiracije ka članstvu u Alijansi.
Srbija sprovodi politiku vojne neutralnosti, što znači da nema namere za članstvo u NATO ili bilo kom drugom vojnom savezu, iako u potpunosti poštujemo drugačija opredeljenja naših suseda. Naša vojna neutralnost ne predstavlja prepreku daljem unapređenju partnerske saradnje sa NATO-om, a vidimo iz drugih primera, da vojno neutralne, ili kako neke sebe nazivaju „vojno nesvrstane zemlje“, takvu saradnju uspešno ostvaruju. Vojna neutralnost ne znači izolaciju ili samodovoljnost, ili pak nezainteresovanost za druge, što je možda značila nekada u istoriji. U današnjem svetu takav izolacionizam je prevaziđena opcija.
Kao primer navešću glasanje u Unesku za članstvo tzv. Kosova. Švajcarska koja je vojno neutralna glasala je za prijem, dok je Mongolija koja je takođe neutralna i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, prilikom glasanja bila uzdržana.“
Kazao je da ne pretenduje da su naša mišljenja najispravnija na svetu, ali bez najveće zemlje i naroda u regionu nema stabilnosti i mira.
Istakao je da treba razgovarati, jer sve dok se interesi ne definišu, ne nađe najmanji zajednički imenitelj postojaće ozbiljan problem o svim temama.
On je rekao da Srbija smatra da treba da bude deo međunarodne bezbednosne komponente, ali dodaje da je, na primer, došao u sukob sa ambasadorima zapadnih zemalja jer izražavaju stav da se misija UN-a na Kosovu treba ukinuti.
„Srbija nije nikada uradila, niti bila na strani nekoga ko krši međunarodno pravo, niti priznavala posledice toga jer ima svoje probleme. Isto se ponašamo prema svima“, naglasio je šef srpske diplomatije.
Kada je reč o EU istakao je da bez regiona Zapadnog Balkana ona neće moći da garantuje mir i stabilnost na kontinentu zbog čega ovaj deo Evrope mora biti deo evropskog procesa.
Izvor:mfa.gov.rs