Dobro jutro Beograde!
Kada reka jedne politike teče, nezadovoljstva se širi gradom, pa se postavlja drvo po drvo, kao mini brana, kako bi tu reku skrenula u neko drugo korito van grada. Neki brzopleti bi postavljali velike brane ali oni umniji pustili su građane da šire nezadovoljstva i da ih polako sve ujedini u jedan cilj – Bitka za prestonicu. Drvo po drvo šuma.
U toj šumi koja pokriva svaki nerazumni put, ostaće sami na sredini oni koji su mislili da je sve to njihovo. Zbuniće se da sve ono nije njihova despotovina i ako despotima staviše spomenike. Zbuniće se da sjajan celofan što podariše, da ipak su svi sugrađani gledali u „poklon“, koji i nije lep.
Možda je vreme da se poštuje tvrđava i sve ono što oko nje postoji jer to je istorija i postanak Beograda. Možda je vreme da se poštuje svako drvo jer na nekima je napisano da „Ljuba voli Ljubicu.“ Možda je vreme da se poštuje i tamo gde nije napisano jer je to napisano u ličnoj istoriji gde roditelji vode, ili sanjaju da vode, svoju decu i pričaju im događaje.
Možda je vreme da se sluša i da se celofan baci, i da se poradi na poklonu. Neće se svima svideti ali će biti poklon dostojan poštovanja sadašnjosti i budućnosti.
