Povodom neprestanih verbalnih javnih napada na pojedine nosioce pravosudne vlasti, naročito zabrinuti što ti napadi dolaze i od strane narodnih poslanika kao nosilaca zakonodavne vlasti, a koji su na skupštinskom zasedanju od 25.3.2021. godine posebno apostrofirali, u negativnom kontekstu, sudiju Apelacionog suda u Beogradu Majić Miodraga u vezi sa postupcima u kojima bi on možda mogao i da odlučuje, a potom i na advokata Rodoljuba Šabića, ranijeg Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti koji tu funkciju više ne obavlja, Društvo sudija Srbije saopštilo je na njihovom sajtu:
- da država Srbija počiva na civilizacijskoj tekovini podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i da je za očuvanje institucija, kao temelja uređene države, potrebno da se pripadnici svake od te tri grane vlasti profesionalno odnose prema svojim obavezama i uzdrže od mešanja u nadležnosti druge dve grane vlasti, jer se time narušava Ustavom određena ravnoteža nadležnosti organa vlasti i stvara negativna društvena atmosfera koja zbunjuje javnost;
- da, u skladu sa Ustavom RS, zakone, po sprovedenoj demokratskoj proceduri, treba da donosi Narodna skupština, najčešće na predlog Vlade koja je dužna da stvara i uslove za njihovo sprovođenje i da niko drugi, pa ni najviše instance sudske vlasti, nisu ovlašćene da ih menjaju zauzimanjem određenih pravnih stavova, osim u situaciji kada pravne norme nedostaju ili su kolizione i nedorečene, a i tada u skladu sa naučnim standardima tumačenja prava;
- da su sudovi i sudije dužni da, nakon zakonito sprovedenog postupka, donesu zakonitu i obrazloženu odluku, zasnovanu na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju, na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo;
- da sudske odluke mogu kontrolisati i kontrolišu samo više sudske instance, po izjavljenim pravnim lekovima, kao i Ustavni sud, u vezi sa povredom ljudskih prava i osnovnih sloboda;
- da zakonodavna i izvršna vlast utvrđuju pravni okvir za funkcionisanje sudske grane vlasti;
- da rad sve tri grane vlasti kontroliše Ustavni sud, u okviru svojih ustavnih nadležnosti;
- da rad svih navedenih organa podleže sudu javnosti, pa su isti dužni da stvore objektivne uslove za formiranje mišljenja građana o njihovom radu, bez prebacivanja odgovornosti za svoj rad i njegove rezultate na drugu granu vlasti;
- da Društvo sudija već više od deceniju upozorava da će, usled laičkog pristupa sudskoj praksi kao izvoru prava, a koji nije kompatibilan sa našim pravnim sistemom, biti stvorena situacija kakva je sada – da sudovi kroz tzv. sudsku praksu propisuju/donose zakone, da Narodna skupština sudi, a da mediji presuđuju, pri čemu se za nastali sistemski poremećaj, krivica pripisuje pojedincima.
Društvo sudija Srbije poziva:
Narodnu skupštinu, njenog predsednika i svakog poslanika pojedinačno, da se uzdrže od protivpravnog, opasnog i štetnog omalovažavanja pojedinih sudija, a time i sudstva uopšte, kao i podsticanja nepoverenja građana u sudstvo,
sve nosioce javne vlasti da svoje znanje i energiju, umesto na međusobne optužbe i prozivanje pojedinaca, usmere na kvalitetno obavljanje poslova u okviru svojih nadležnosti, kako bi građani Srbije dobili:
dobre i jasne propise, koje nije potrebno popravljati ili prilagođavati konkretnoj pravnoj situaciji autentičnim tumačenjem od strane Narodne skupštine,
administraciju i sudove koji će te propise sprovoditi bez pritiska, nepristrasno i jednako prema svima, bez obzira na svojstvo stranke u postupku i
pojedinačnu sudsku ili upravnu odluku u sopstvenom predmetu sa jasnim razlozima zbog čega je o njihovom pravu odlučeno na određeni način, a kao rezultat odgovornog rada sve tri (nezavisne) grane vlasti, kao i Ustavnog suda, u okviru zaštite ustavnosti i zakonitosti i ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Izvor: Društvo sudija
Foto:ilustracija/pixabay
