Pozivamo vas da zajedno sa nama proslavite 80. rođendan Beo Zoo Vrta u utorak 12. jula, kada će u vrtu biti organizovana 10. međunarodna izložba karikatura „Zlatni Osmeh 2016“,pozivaju iz Beo zoo vrta.
ISTORIJA BEO ZOO VRTA
Beogradski zoološki vrt je nastao 1936. godine. Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik, industrijalac, gospodin Vlada Ilić . Svečano je otvoren na Petrovdan – 12. jula.
Prvi stanovnici vrta su bili: lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji.
Ubrzo po otvaranju Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani dolazili. Više puta je ugostio i članove kraljevske porodice Karađorđević. Kraljica Marija je sa kraljevićima Tomislavom i Andrejom vreme namenjeno razonodi često provodila upravo u Vrtu, a mladi kralj Petar Drugi se prilikom poseta redovno interesovao za dalje planove i izgradnju.
Kada je formiran, Zoološki vrt je zauzimao prostor nešto veći od tri i po hektara, da bi, vrlo brzo, bio proširen na sedam, a zatim, izgradnjom restorana „Kalemegdanska terasa“ i pripajanjem jednog dela Donjeg grada, čak na nešto više od četrnaest hektara, i na toj površini je dočekao i Drugi svetski rat. Međutim, tokom Drugog svetskog rata Vrt je dva puta bombardovan: najpre 1941. od strane nemačkih fašista, a zatim i saveznika, 1944. godine. Skoro ceo životinjski fond je uništen. Zbog razaranja i drastično smanjenog broja eksponata, površina Vrta se posle rata, nažalost, svela na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima.
Po kazivanju Dane Savković-Gligorić, čiji je otac, Miodrag Savković, bio direktor Vrta u to vreme, prilikom bombardovanja 1941. stanari okolnih zgrada naivno su poverovali da Vrt neće biti meta bombardera, pa su listom pohrlili da u njemu nađu utočište. Ali, bombe su nekontrolisano padale, pa je u Vrtu, naročito u pećini u kojoj su danas skloništa za zebre i antilope, izginulo mnogo ljudi. Svojim očima je videla i kako mnoge životinje, pogođene bombama, lete u vazduh. Posebno joj se u pamćenje urezala slika slona raznetog na komade. Mnoge životinje su tada pobegle iz razrušenih kaveza, a one koje su predstavljale opasnost po okolinu, morale su biti poubijane da bi se sprečila veća tragedija. Među retkim koje su preostale nalazili su se nilski konj Buca i aligator Muja.
NAJSTARIJI STANOVNIK
Podsećamo da je aligator Muja najstariji stanovnik beogradskog zološkog vrta.
Doputovao je u Beogradski zoološki vrt godinu dana po njegovom osnivanju, 12. septembra 1937. godine, kao već odrasla životinja, sa još jednim aligatorom, u velikom kontigentu životinja iz nekog nemačkog zoološkog vrta.
Danas je on jedini preostao od stanovnika Vrta koji su uspeli da prežive Drugi svetski rat, tokom koga je Vrt, budući da je Beograd u dva navrata bombardovan, bio gotovo potpuno razoren.
Muja je u prilično dobroj kondiciji, hrani se jedanput nedeljno i pojede po 5-6 kilograma mesa. Njegova dugovečnost uticaće na to da bude postavljena gornja granica dužine života ove vrste koju naučnici nisu mogli da utvrde u prirodi.
Izvor:Beo zoo vrt
Foto:Ilustracija