Da li se vera meri duhovnošću ili državnošću? Da li se veličina državnika meri duhovnošću prema narodu koji živi u određenoj državi ili terorom koji želi ili sprovodi na tlu svoje države?
U nekom trenutku kada crkve predstavljaju državnost, a ne duhovnost naroda tu se vera gubi. Duhovnost naroda se gradila u simbolu crkve, a ne u simbolu države u kojoj je građena. Otimanje svetilišta duhovnosti bilo kog naroda gradi se drugo svetilište koja nema temelja , a koja je opasna po onoga koji pokušava duhovnost da ruši.
Duhovnost nije državnost na čijim temeljima se jača pripadnost nekom narodu, jer slave se sveci koji nisu dali da im određuju pripadnost nekom narodu, već pripadnost u veri. U veri koja je pod stalnim iskušenjima pred novim izobličenim Dioklecijanima, koji pokušavaju da od vere naprave politiku.
Ne treba kamenje bacati pred rušiteljima vere već hleb ponuditi jer možda je zlo zlo jer se nije pravilno hranilo. Možda to zlo ima nekakvu drugu veru koju treba poštovati, ali se ne klanjati već mir ponuditi.
Ako ta neka druga vera za mir nezna, onda je treba žaliti i da mir upozna u Svetilištu vere se pomoliti.
U neka „ne moderna“ vremena državnici su kasnije postajali sveci, a u moderna samo istorijski zapis koji su stalna meta vremena.
Istorijski zapisi utkani u veri nisu vremenski menjani jer mir sa sobom nose, a tamo gde su svetilišta rušena da bi se gradila državna vera, tu mira nikada nije bilo jer politika nije vera već politika.
Lični stav autora: A.M
Foto:ilustracija/pixabay
