Crnogorac Aleksandar Lekso Saičić porazio je samuraja u dvoboju za vreme rusko-japanskog rata a o tom događaju napisana je i pesma.
Aleksandar Lekso Saičić (Vinicka, 5. avgust 1873 – Cetinje, 7. april 1911) je bio vasojevićki junak, kapetan crnogorske vojske.
Gimnaziju upisao na Cetinju kao pitomac knjaza Nikole,a završava je u Dubrovniku. Nakon završetka gimnazije dolazi u Beograd gde pohađa podoficirsku školi. Posle Beograda odlazi u Crnu Goru gde je postavljen za ađutanta vasojevićeke brigade.
Radi daljeg usavršavanja odlazi u Istanbul gde pristupa turskoj vojsci kao poručnik carske garde u narednih tri godine.
Iz Istanbula odlazi u Mandžuriju i priključuje se ruskoj vojci gde ga je 1905. zatekao rat između Rusije i Japana.
Na sredini jednog polja u Mandžuriji našle su se dve vojske Ruska i Japanska i upravo tu Lekso će steći ime upisano za sva vremena.
Japanska vojska je tražila od Ruske jednog vojnika koji će se boriti sa njihovim najboljim samurajem. Rusi u prvi mah nisu znali šta da rade jer su znali koliko su samuraji vični maču ali sa druge strane nisu smeli ni da odbiju jer bi to značilo da se plaše i da nemaju vične vojnike.
Ipak,jedan vojnik javio se dobrovoljno da izađe na dvoboj samuraju i to Lekso Saičić. U dvoboju u kome su se našli sablja i katana trajao je neko vreme. Svojom veštinom Lekso je uspeo da pobedi Samuraja i zbog toga dobio je orden Svete Ane i Svetog Stanislava II reda sa mačevima kao i još mnogo drugih odlikovanja.
Ruska vlada mu je odredila četrdeset napoleona u zlatu godišnje do kraja života. U Mandžuriji unapređen je u čin kapetana i do kraja rata komandovao je konjičkim eskadronom Amurskog zmajskog puka. Sablja kojom je savladao samuraja danas se čuva u Vojnom muzeju u Moskvi.
Umro je od posledica skoka sa drugog sprata kraljevog dvora tokom požara u trideset osmoj godini. Sahranjen je uz velike vojne počasti.
Foto:Wikipedia