Interesantno je da redovna meta uvek bude Kalemegdan na razne načine, pa ta praksa se nastavila i danas. Da li je dobro seliti Beo zoo vrt sa Kalemegdana? O tome kada ću posebno pričati kada za to dođe vreme jer trenutno je bačena udica ili ti spin kako bi se skrenula pažnja sa ostalih gradskih dešavanja ili bolje rečeno ne dešavanja. I da bi se to desilo treba više od tri godine, a navikli smo već na razne najave pa je nastavljen kontinuitet, kako to neki vole da kažu. Oni koji su požurili sa raznim izjavama rekao bih im da malo bolje pogledaju širu sliku i to malo unapred za nekoliko godina šta se dobija ili bolje rečeno ko dobija ovim potezom.
Koliko me sećanje služi 2007. godine neki su razmatrali da naplaćuju ulaz na Kalemegdan ili tačnije ulaz u Gornji grad Beogradske tvrđave što se naravno nije desilo zbog reakcije građana Beograda. E, a onda je stigla najava za naplatu ulaza 2017. godine što je takođe zbog reakcije građana reagovao i tadašnji prvi čovek grada sa rečima da neće biti naplate.
Kontinuitet se nastavlja, jer neko voli tu reč, na mestu gde se nalazila trošna kuća, kod šetališta od malih stepenica, izgrađena između dva svetska rata, a služila je za razne svrhe, o njoj su se čak ispredale i razne urbane legende. Na neki način bila je deo urbane priče Kosančićevog venca o kojoj su se ispredale razne priče što ju je uvrstilo u istoriju ovog kraja i prestonice.
Septembra 2017. godine je srušena, a trebala je da bude adaptirano. Slučaj se našao pred Privrednim sudom u Beogradu upravo iste godine radi poništenja Ugovora o zakupu, a tužilac je grad Beograd . Međutim, u međuvremenu nikla je metalna konstrukcija i tu se stalo. Navodno je trebao da tu bude kafić ili neki sličan objekat. Ta konstrukcija i dan danas stoji.
Dve godine kasnije, sada već poznato, i kao slučaj „Gondola“ kada je počela seča 155 drveća kako bi se izgradila gondola.
Posle bočnih pokušaja napada na Kalemegdan, ali i frontalnih, sada se krenulo sa donje strane iz pravca Beo zoo vrta. I to baš u blizini gde su nikle zgrade koje se mogu videti sa Jakšićeve kule.
Sve što ima ciglu i predstavlja istoriju grada je na meti, a najviše cigala ima Kalemegdan.
Autor: Aleksandar od Beograda
