Kralj Milan Obrenović i nije bio omiljen ali njegova žena kraljica Natalija, iz rumunsko-ruske porodice, imala je veliki ugled u narodu.
Kraljica i kralj imali su različite političke stavove jer je kraljica Natalija bila za to da se Srbija više okrene Rusiji,a kralj je bio više za Austrougarsku. Najveći njihov sukob bio je navodno neverstvo kralja Milana koje je kulminiralo 1886.godine kada je kraljica odbila da se rukuje sa ženom grčkog poslanika jer je sumnjala da kralj Milan ima vezu sa njom.
Autoritet kralja Milana koji je bio,skoro,totalno urušen imao je na pragu i razvod sa kraljicom sa kojom se i zvanično razveo oktobra 1888.godine. Godinu dana kasnije abdicirao je u korist sina Aleksandra Obrenovića,a kraljica Natalija je i zvanično proterana iz Srbije iste godine.
Dana 6.maja 1891.godine kraljica Natalija boravila je u Beograd kako bi posetila sina,kralja Aleksandra. Kola sa zapregom su došla po nju kako bi je odvela iz Srbije oko pola dva popodne. Žandarmi su imali plan da Nataliju sprovedu od njenog stana, koji se nalazio u današnjoj ulici Kralja Milana, do parobroda „Deligrad“ koji će je odvesti van Srbije. U narodu se već pročulo o proterivanju kraljice pa je došlo do spontanog okupljanja naroda u centru Beograda. Kočija sa kraljicom su nekako uspela okolnim ulicama da se provuku ali ih je narod dočekao kod Saborne crkve i uspeo kamenicama i motkama da natera žandarmeriju u beg, a da kraljicu Nataliju vrate u njen stan.
Neki su mislili da će vlast videti želju naroda i njegovu privrženost kraljici i da će se tu sve završiti ali… Vlast se osećala poniženo pa je izvela vojsku na narod u tačno pet po podne. Narod uzbuđen zbog pobede nad žandarmerijom napao je i vojsku kamenicama. Vojska je pucala u narod i nekoliko ljudi je poginulo.
Narod se razbežao,a oko kraljičine kuće sve ulice bile su zatvorene. Kraljicu je vojska odvela na železničku stanicu gde je u stvari proterana iz Srbije u 4:30 časova ujutro.
Datum 6. maja 1891.godine ostaće upamćen kao dan kada je po prvi put po naredbi Vlade tekla krv niz beogradske ulice.
Neposrednu zapovest vojsci navodno je izdao Nikola Pašić ali da je sva krivica za događaje na beogradkim ulicama svaljena na Jovana Ristića i ministra unutrašnjih dela Jovana Đaju.
Foto:Ilustracija/Wikipedia
