Nekada se u Beogradu koristio izraz „Kaži, dragička“ onda kada se želelo najaviti nešto iznenađujuće — lepu vest, neobičan događaj ili priču u koju je bilo teško poverovati. Bio je to uvod u iznenađenje, često izgovoren sa osmehom i dozom znatiželje.
Danas se taj izraz retko može čuti. Gotovo je pao u zaborav, iako je nekada bio deo svakodnevnog govora, naročito u gradskim mahalama i među onima koji su voleli dobru priču.
Zanimljivo je da je nastanak izraza imao sasvim drugačije značenje od onoga za koje se kasnije koristio. Prema beogradskoj urbanoj legendi, izraz potiče od gospođe Dragić — žene koja je važila za jednog od glavnih izvora tračeva i informacija u tadašnjem Beogradu. Malo šta se u gradu dešavalo a da joj ne bi dospelo do ušiju.
Kada bi se prepričavali gradski događaji, govorilo se: „Kaže Dragićka“. Vremenom, u brzom govoru i kroz šalu, izraz je promenio oblik i smisao, prerastajući u „Kaži, dragička“ — rečenicu kojom se danas priziva vest, a ne njen izvor.
Tako je jedan beogradski trač, kroz vreme i govor naroda, postao izraz iznenađenja.
