Kada danas uđemo u Botaničku baštu „Jevremovac”, teško je zamisliti da je njena istorija počela na sasvim drugom kraju grada, uz Dunav, na Dorćolu. Još zanimljivije je što je prva beogradska botanička bašta praktično uništena zbog prirodne pojave od koje je trebalo da bude zaštićena – poplava.
Priča počinje 1861. godine, kada je Josif Pančić, profesor prirodnih nauka na Liceju, počeo da gaji biljke za potrebe nastave u njegovom dvorištu. Pančić je smatrao da botanika ne može da se uči samo iz knjiga i herbarijuma. Studentima je bio potreban prostor na kojem bi mogli neposredno da upoznaju biljke, njihovu građu i razvoj.
Njegova ideja dobila je institucionalni oblik 1874. godine, kada je, na njegov predlog, odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije osnovana Kraljevska botanička bašta. Bila je povezana sa Velikom školom, a Pančić je postao njen prvi upravnik. Za njeno podizanje i održavanje u budžetu Velike škole predviđeno je 1.400 talira. pancic.bio.bg.ac.rs+1
Prva lokacija nalazila se na Dorćolu, uz obalu Dunava, u prostoru današnjeg područja Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović”. Izbor zemljišta pokazao se kao ozbiljan problem. Blizina reke, koja je u početku mogla izgledati kao prednost, pretvorila se u najveću opasnost za baštu. Dve velike poplave uništile su gotovo čitav biljni fond koji je Pančić godinama sakupljao i negovao. jevremovac.bio.bg.ac.rs+1
Pančić nije odustajao. Tražio je novu lokaciju i pokušavao da obezbedi prostor na kojem bi botanička zbirka mogla da se razvija bez stalne opasnosti od izlivanja reke. Međutim, nije dočekao ostvarenje tog plana. Umro je 25. februara 1888. godine, a već naredne godine dogodio se preokret.
Kralj Milan Obrenović je 1889. godine poklonio Velikoj školi svoje imanje, voćnjak površine oko 5,2 hektara, koje je nasledio od svog dede Jevrema Obrenovića. Imao je samo jedan uslov: da nova botanička bašta ponese ime njegovog dede. Tako je nastao naziv Jevremovac. jevremovac.bio.bg.ac.rs+1
Bašta je preseljena na novu lokaciju, gde se nalazi i danas, između Takovske, Dalmatinske i okolnih ulica. Već 1892. godine nabavljena je velika staklena bašta od fabrike Mozentin iz Drezdena. Taj staklenik postao je jedan od najprepoznatljivijih delova kompleksa i omogućio uzgajanje biljaka kojima beogradska klima nije odgovarala.
Vremenom je Jevremovac prerastao prvobitnu nastavnu namenu. Postao je prostor naučnog istraživanja, čuvanja biljnih zbirki i upoznavanja javnosti sa biljnim svetom različitih delova planete. Njegov značaj posebno je porastao tridesetih godina 20. veka, u vreme upravnika Nedeljka Košanina. jevremovac.bio.bg.ac.rs+1
Ipak, možda je najzanimljiviji detalj čitave priče upravo njen početak. Današnja Botanička bašta nije osnovana na mestu koje je Pančić prvobitno zamislio. Nastala je kao odgovor na neuspeh prve lokacije, a ime je dobila po čoveku koji nije bio njen naučni osnivač, već predak kralja koji je omogućio njeno preseljenje.
Zato Jevremovac nije samo zelena oaza u centru Beograda. To je mesto na kojem se susreću naučna upornost Josifa Pančića, porodična istorija Obrenovića i jedna neobična beogradska lekcija: ponekad grad dobije nešto trajno tek kada prvi pokušaj propadne.