Jelena Karađorđević Petrovna (Cetinje, 4. novembar 1884 – Nica, 16. oktobar 1962) bila je srpska princeza, ćerka kralja Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke Petrović Njegoš, supruga ruskog kneza Ivana Konstantinoviča Romanova i pripadnica ruske carske porodice Romanov. Posle udaje nosila je ime Jelena Petrovna Romanova.
Njen život obeležili su dinastičke veze Srbije, Crne Gore i Rusije, humanitarni rad tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, revolucija u Rusiji, hapšenje i ubistvo supruga, kao i višegodišnje izgnanstvo. Bila je jedna od srpskih princeza čija je životna sudbina bila neposredno povezana sa dramatičnim događajima koji su doveli do kraja ruske monarhije.
Poreklo i porodica
Jelena je rođena 4. novembra 1884. godine na Cetinju, u tadašnjoj Knjaževini Crnoj Gori. Bila je najstarija ćerka Petra Karađorđevića, budućeg kralja Srbije Petra I, i njegove supruge Zorke Petrović Njegoš, najstarije ćerke crnogorskog kralja Nikole I Petrovića Njegoša.
Pripadala je dvema značajnim balkanskim dinastijama. Sa očeve strane poticala je od Karađorđa Petrovića, vođe Prvog srpskog ustanka i osnivača dinastije Karađorđević, dok je preko majke bila unuka crnogorskog kralja Nikole.
Imala je braću i sestre: Milenu, Đorđa, Aleksandra i Andreja. Njen brat Aleksandar postao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom i kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević.
Majka Zorka umrla je 1890. godine, kada je Jelena imala svega šest godina. Posle njene smrti o deci su brigu vodili otac, baka Milena Petrović Njegoš i tetke, među kojima su bile ruske velike kneginje Anastasija i Milica Petrović Njegoš.
Obrazovanje
Jelena je deo školovanja provela u Rusiji, gde je pohađala Smoljni institut u Sankt Peterburgu, jednu od najpoznatijih obrazovnih ustanova za devojke iz aristokratskih i vladarskih porodica.
Obrazovanje je obuhvatalo jezike, književnost, istoriju, muziku i druge oblasti koje su pripremale devojke iz visokog društva za ulogu u diplomatskom i dvorskom životu.
Porodične veze sa ruskim dvorom imale su značajnu ulogu u njenom odrastanju. Tetke Anastasija i Milica bile su udate za članove ruske carske porodice, pa je Jelena od mladosti bila povezana sa ruskim aristokratskim krugovima.RTS+2
Brak sa knezom Ivanom Konstantinovičem Romanovim
Jelena je 3. septembra 1911. godine u Peterhofu, nedaleko od Sankt Peterburga, stupila u brak sa ruskim knezom Ivanom Konstantinovičem Romanovim (1886–1918), najstarijim sinom velikog kneza Konstantina Konstantinoviča Romanova i kneginje Jelisavete Mavrikijevne.
Ivan je bio praunuk ruskog cara Nikolaja I i pripadnik porodice Romanov. Posle udaje Jelena je dobila titulu kneginje Jelene Petrovne od Rusije, a u ruskim dvorskim krugovima bila je poznata kao Elena Petrovna Romanova.
Njihov brak opisivan je kao skladan i zasnovan na međusobnoj privrženosti. Prema zapisima Margaret Igar, guvernante na ruskom carskom dvoru, Ivan je pre upoznavanja Jelene razmišljao o monaškom životu, ali je njihov susret promenio njegove planove.
U braku su dobili dvoje dece:
- Vsevolod Ivanovič Romanov (1914–1973), ruski knez.
- Jekaterina Ivanovna Romanova (1915–2007), ruska kneginja.
Humanitarni rad tokom balkanskih ratova
Posebno mesto u životu Jelene Karađorđević zauzima njen humanitarni rad u Srbiji.
Kada je 1912. godine počeo Prvi balkanski rat, Jelena se uključila u organizovanje pomoći srpskoj vojsci i stanovništvu. Predvodila je sanitetski odred milosrdnih sestara koji je iz Rusije došao u Srbiju.
Odred je u oktobru 1912. stigao u Beograd, gde je učestvovao u zbrinjavanju ranjenika tokom Prvog i Drugog balkanskog rata.
Jelena je radila kao dobrovoljna bolničarka, pomagala pri previjanju ranjenika, obilazila bolnice i pružala podršku vojnicima. Njen rad nije se ograničavao na formalno pokroviteljstvo. Provodila je sate uz bolesnike i ranjenike, učestvujući u svakodnevnim poslovima sanitetske službe.
U januaru 1912. godine organizovala je i božićnu proslavu sa velikom jelkom za siromašnu decu Beograda.
Bila je angažovana u radu Srpskog komiteta u Petrogradu, koji je prikupljao pomoć za Srbiju. Tokom ratnih godina pomagala je izbeglicama, ratnim zarobljenicima i porodicama poginulih vojnika.
Njena humanitarna aktivnost nastavljena je i tokom Prvog svetskog rata. RTS+1
Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija
Početak Prvog svetskog rata zatekao je Jelenu u Sankt Peterburgu, gde je pohađala medicinske studije na univerzitetu. Ponovo se uključila u rad milosrdnih sestara, dok je njen suprug Ivan Konstantinovič služio u ruskoj vojsci.
Njihov humanitarni rad bio je usmeren i na pomoć srpskim izbeglicama i zarobljenicima koji su se nalazili u Rusiji.
Međutim, politički događaji u Rusiji posle Februarske i Oktobarske revolucije 1917. godine potpuno su promenili život porodice.
Pad monarhije i dolazak boljševika na vlast doveli su do hapšenja i progona članova carske porodice. Ivan Konstantinovič i njegova braća našli su se među Romanovima koji su postali žrtve revolucionarnog nasilja.
Jelena je pokušavala da obezbedi sigurnost za sebe i decu, istovremeno nastojeći da pronađe način da pomogne suprugu.
Ubistvo supruga u Alapajevsku
Jedan od najtragičnijih događaja u njenom životu dogodio se u julu 1918. godine.
Njen suprug Ivan Konstantinovič, zajedno sa braćom Konstantinom i Igorom i drugim članovima porodice Romanov, deportovan je u Alapajevsk na Uralu.
U noći između 17. i 18. jula 1918. godine boljševici su ih ubili i bacili u napušteni rudnik. Među ubijenima bili su i veliki knez Sergej Mihailovič, knez Vladimir Palеj i monahinja Jelisaveta Fjodorovna.
Jelena nije bila sa suprugom u trenutku njegovog ubistva. U međuvremenu je i sama bila uhapšena i zadržavana pod nadzorom revolucionarnih vlasti.
Preko diplomatskih kontakata i uz angažovanje srpskog poslanstva u Rusiji, uspela je da obezbedi oslobađanje i napusti zemlju. Posredničku ulogu u njenom izvlačenju imao je srpski diplomata Miroslav Spalajković.
Tek nakon izlaska iz Rusije saznala je za sudbinu supruga. Politika Online+2
Izgnanstvo i život u Evropi
Posle oslobađanja, Jelena je sa decom napustila Rusiju. Najpre su otišli u Švedsku, a zatim u Francusku.
U narednim godinama živela je u različitim evropskim gradovima, uključujući Pariz, London i Nicu. Jedno vreme boravila je i u Beogradu kod svog oca, kralja Petra I Karađorđevića.
Posle smrti Petra I 1921. godine nastavila je život u inostranstvu.
Materijalnu sigurnost sebi i deci obezbeđivala je, između ostalog, prodajom porodične imovine. Uprkos ličnim tragedijama i životu u izgnanstvu, nastavila je da pomaže ruskim izbeglicama i različitim obrazovnim, naučnim i humanitarnim ustanovama.
Posebno je bila povezana sa ruskim emigrantskim organizacijama u Evropi. Podržavala je škole, prihvatilišta i društvene ustanove koje su pomagale ljudima koji su posle revolucije napustili Rusiju.
Nikada se više nije udavala.
Poslednje godine i smrt
Jelena Karađorđević Petrovna poslednje godine života provela je u Francuskoj. Preminula je 16. oktobra 1962. godine u Nici, u 78. godini života.
Njen život obeležili su pripadnost dvema evropskim vladarskim porodicama, humanitarni rad, ratovi, revolucija, ubistvo supruga i dugogodišnje izgnanstvo.
Ostala je zapamćena kao srpska princeza koja je u vreme balkanskih ratova neposredno pomagala ranjenicima, a tokom Prvog svetskog rata nastavila humanitarni rad i pružanje pomoći srpskom narodu.
Njena biografija predstavlja važan deo istorije dinastije Karađorđević, ali i istorije porodice Romanov i srpsko-ruskih veza početkom 20. veka.
Osnovni biografski podaci
| Podatak | Informacija |
|---|---|
| Puno ime | Jelena Karađorđević Petrovna |
| Rođenje | 4. novembar 1884. |
| Mesto rođenja | Rijeka Crnojevića, Crna Gora |
| Smrt | 16. oktobar 1962. |
| Mesto smrti | Nica, Francuska |
| Otac | Petar I Karađorđević |
| Majka | Zorka Petrović Njegoš |
| Suprug | Ivan Konstantinovič Romanov |
| Venčanje | 3. septembar 1911. |
| Deca | Vsevolod i Jekaterina |
| Titula | Srpska princeza i ruska kneginja |
| Humanitarni rad | Balkanski ratovi i Prvi svetski rat |
