Majka me rano probudi da ni sunce kroz prozor još nisam video a ni kuću bilo koju beogradsku. Sedeli smo pored ugrejane furune ja i mati, dok otac je u dvorištu uskršnja jaja krio.
Majka počne pripremati korpa koja joj bi skoro puna uskršnjih jaja pre nego što pođosmo do crkve. Reče mi da ove godine u porti crkve neće častiti već će otac sve u dvorištu našem pripremiti. Pitah je kada ću jaja početi tražiti što ih otac sakri a ona mi odgovori:
„Čujmo prvo radosne vesti koje posle nekoliko dana tuge čekasmo. Kad vest dočekamo, da dođemo kući i sa svima radosti podelimo. Onda u sreći da i sakriveno nađemo.“
Tek kada dođosmo pred crkvu prvi zračak sunca videsmo dok u redu čekasmo. Izađoše sveštenici i liturgiju održaše a onda uzviknuše :
„Hristos Voskrese!“
A svi u glas uzviknuše „Voistinu voskrese“.
Neki već oko porte crkve gozbu postaviše i svima jaja ,vino i meso nudiše i poklanjaše. Ja sa majkom oko gozbenih stolova svakom po jaje dasmo i puno sreće poželesmo. Kada korpa ostade sa jednim uskršnjim jajetom majka reče:
„Ovo što ostade da nam zdravlje dovede i uvek na stolu hleb ostavi.“
Dođosmo kući a otac spremi u dvorištu sto i stolice ,za gozbu koja majka počne iznositi. Malo mi čudno jer svi prijatelji i rodbina u porti crkve su slavili veliki dan a ko će onda za stolicama ovim sedeti.
Pozva me majka da joj pomognem i htedo je upitati ko će na praznim stolicama sedeti ali kada izađosmo u dvorište svi moji drugari iz Bukurešt male već sedeše. Otac se osmehnu i reče:
„Pozvali smo ti Miloše sve tvoje najbliže da u radosti svi zajedno ovaj Vaskrs proslavimo“.
Trebao sam već se do sada navići i očekivati od moje majke i oce ovako nešto ali možda me je strah da u razočaranju ne provedem dan.
„Miloše. Nemojte samo sesti jer pre nego što počete jesti trebate uskršnja jaja naći. Zato deco u potragu jer danas Hristos Voskrese“,reče moja majka.
Autor: Aleksandar od Beograda
