Ознака: Beogradske dame

Žena u Beogradu koji se menja

Alex

Jutro u Beogradu počinje pre mene. Grad se budi naglo, bez nežnosti. Izlazim iz zgrade dok lift još miriše na sinoćnje razgovore i tuđe umore. Na trotoaru preskačem lokve i radove koji su tu „privremeno“ već mesecima. Nosim torbu, planove i onaj poznati pritisak u grudima – da ne zakasnim nigde, iako ne znam tačno gde žurim. U prevozu stojim. Uvek stojim. Držim se jednom rukom, drugom proveravam poruke. Oko mene žene sličnih godina, različitih priča. Prepoznajemo se po pogledu koji kaže: izdržaćemo i danas. Beograd prolazi kroz prozor u…

Read More

Beogradska ljubavna priča : Srce na Kalemegdanu

Alex

Beograd krajem 19. veka bio je grad kontrasta. Sa jedne strane, kaldrmisane ulice, konjska kola i trgovci koji su dozivali prolaznike, a sa druge – mirna magija Kalemegdana, gde su stari bedemi šaptali priče prošlih vremena. Tamo se, između kamenih zidova i mirisa smole sa starih drvenih vrata, rodila jedna tajna ljubav, nežna kao jutarnja rosa na travi tvrđave. Mladi vojnik Marko bio je poznat po svojoj hrabrosti i odanosti dužnosti, ali malo ko je znao da njegovo srce nosi i nežnu stranu, skrivenu iza čelika uniformi i strogih naredbi.…

Read More

Beogradska ljubavna priča: Vela Nigirinova i Janko Veselinović

Alex

Beograd krajem 19. veka bio je grad kontrasta: uske ulice, brbljanje konjskih kola, a u pozorištima – svetla koja su obećavala snove. Među svima, jedna žena je stajala izvan svakog očekivanja: Vela Nigrin. Njena pojava bila je magična. Kada bi zakoračila na scenu, sve oko nje stajalo je u mestu, a publika je zadržavala dah. Janko Veselinović, poznati pisac, dolazio je u pozorište ne zbog obične radoznalosti. Njegovo srce je kucalo brže kad bi Vela stajala u svetlu reflektora. Njena elegancija, snaga i nežnost na sceni bili su za njega…

Read More

Moda u Beogradu između dva rata

Alex

Između dva svetska rata Beograd se ne oblači naglo, ali se oblači sa namerom. Posle godina improvizacije i sećanja, grad ponovo uči da gleda sebe u izlogu. Odeća više nije puka potreba – ona postaje znak oporavka, dokaz da život ne mora da se nosi samo izdržljivo, već i lepo. Moda u ovom periodu ne briše rat, ali ga potiskuje. Beograd se oblači kao grad koji želi da veruje u budućnost, iako je još pamti kako izgleda gubitak. Novi uzori i nova sigurnost Pariz preuzima ulogu glavnog modnog orijentira. Beograd…

Read More

Moda u Beogradu: Beograd pred Prvi svetski rat – moda stabilnosti i slutnje

Alex

Neposredno pred Prvi svetski rat Beograd izgleda kao grad koji je konačno sklopio sopstveni lik. Njegove ulice su prepoznatljive, njegove navike ustaljene, a njegova odeća – sigurna. Moda tog trenutka ne traži pažnju. Ona ne želi da šokira, ne pokušava da se nametne. Beograd se oblači kao grad koji veruje da ima vremena. U tom prividu dovršenosti krije se paradoks epohe: što je moda stabilnija, to je istorijski trenutak krhkiji. Knez Mihailova ulica i Terazije više nisu mesta dokazivanja. One su sada institucije. Izlozi su postojani, radnje poznate, krojači već…

Read More

Moda u Beogradu: Početak 20. veka – grad koji uči da bude siguran u sebe

Alex

Na početku 20. veka Beograd više ne pita kako treba da izgleda. To pitanje je već postavljeno i previše puta ponovljeno u decenijama iza njega. Sada grad oblači ono što je ranije samo isprobavao. Moda prestaje da bude dokaz pripadnosti Evropi i postaje navika jednog grada koji je naučio da živi u javnosti. Ulica više nije mesto prelaza između svetova, već prostor jasnih pravila. Odeća se nosi bez objašnjenja, bez straha od pogleda. Beograd ulazi u novo stoleće sa garderobom koja ne traži opravdanje. Osovina grada: Knez Mihailova – Terazije…

Read More

Moda u Beogradu: Kraj 19. veka – između čaršije i Evrope

Alex

Beograd krajem 19. veka nije bio grad jedne mode, već grad dva vremena koja su se sudarala na istim kaldrmama. Dok su se u uskim sokacima Dorćola i dalje čuli koraci u opancima i škripa dimija, nekoliko stotina metara dalje, na Terazijama, pojavljuju se cipele sa sjajem kakav grad dotad nije poznavao. Moda tada nije bila stvar sezona – bila je stvar opredeljenja. Čaršija: odeća kao nasledstvo U starim delovima grada – oko Bajrakli džamije, na Dorćolu, u Zerek-mahali i Savamali – odeća je i dalje bila produžetak tradicije. Terzije…

Read More

Ne pravi krug

Alex

Samo nastavi ali nekom drugom ulicom,ne traži stare tragove u novom asfaltu.Nismo mi bili ni priča — samo magla i dim,prolaznici bez imena u njim. Imali smo nešto za kratke rubrike,numerisani smo za neke druge doživotne putnike.Kratke scene, kratke sreće, sve što brzo staje.Samo reci zdravo pa, neka makar pozdrav traje. Refren Samo prođi dalje, ne pravi krug,samo idi dalje jer ja ti nisam drug.Samo prođi dalje,promeni rutu,mi smo na nekom novom putu. Gledaš me kao da bi hteo znak,al’ srce mi je mirno, i briše trag. Imali smo tren,…

Read More

Čenejske večeri

Alex

Kada pada veče na Čeneju, sve postaje malo mekše nego što je bilo tokom dana. I konji tiše dišu, i drveće ne šušti tako glasno, a u mom prozoru svetlost lampe pravi one duge, tople senke koje volim. Ponekad mi se učini da čitav svet stane u te senke — i glas klavira koji sam vežbala ujutru, i smeh moje sestre, i očev korak u dvorištu… i ono najtiše u meni, ono što još ni sama sebi ne umem da objasnim. Večeras, kao i mnogo večeri koje su već prošle,…

Read More

Put kojim se vraćaju samo stihovi

Alex

Jutro nad salašima bilo je meko, nekako prešućano, kao da i samo zna da neće svaki dan biti od onih koje treba pamtiti. Lenka se probudila pre svih; nije mogla da objasni majci zašto, ali osećala je da dan nosi neki nemir, tih, a težak, kao pred kišu. U dvorištu su jablanovi disali sporo, a u njoj se nešto ubrzavalo. Usput je prstima dodirnula ogradu, kao da proverava da li je svet stvarno tu. U tom dodiru bio je i nemir i radost. Danas dolazi Laza. Kroz prozor gostinjske sale,…

Read More

Dve stolice i ceo svet

Alex

Na balkonu dve stolice,grad se gasi, pada mrak.U sobi svetlo skoro bledi,na jednoj stolici tuga spava, hladan znak. Sve je malo, sve je tiho—i dan i ljudi i moj glas.A kad udahnem tu noć duboko,kao da čujem nekada nas. Refren A ceo svet ispod balkona,mali je, kao kap iz oka.A moja soba čuva dane,čuva reči, čuva nas. I čim se vrata iza menezatvore kao ranije,sećanja sednu na stolicu kraj mene—kao da je opet dan. Na polici nekoliko knjiga,u svakoj jedna naša noć.Na stolici stoji jakna—zima koju nisi stig’o da odneseš.…

Read More

Godine u jastuku

Alex

Opet noć, i opet slutnja,u sobi hladnoj ko istina.Na mom jastuku godina ista,na tvom samo daljina. Okrenut leđima ka nečemu svom,ka snu, ka tišini…A ja te gledam kao stranca,što mi u kući pravi dom. Refren A jastuk pamti sve što ja ne smem—sve naše ratove i mir pod trem.I još ga grlim, kao da si ti, A jastuk pamti šta smo zgrešili,i kako smo se nekad smešili.Sad samo ćutim, jer znam te u snu—okrenut leđima, al’ tu. Dugo smo zajedno, a dalji smo sad,kao da vreme pravi razvod lagan.Reči nam…

Read More

Stare romanse

Alex

Da, zavoleo sam je —baš onda kad je vazduh nestao iz mog glasa,a ja sam želeo da joj kažem sve najmekše što srce zna da iznese,ali reči su mi ostale vezane u grudima. Da, zavoleo sam je —u onom kratkom pogledu gde sam ugledaoi svoje snove,i njene,i one naše, one što se rode samo kad se dvojeu isto vreme malo i nasmeše, malo i uplaše. Da, zavoleo sam je —ne zbog brzine kojom je srce odjednom počelo da juri,već zato što poslije njenisam umeo da vidim ništa drugo,ni svet, ni…

Read More

Da zavoleo sam je!

Alex

Da zavoleo sam je! I to baš u onom trenutku kada do daha nisam moga doći, a hteo sam joj mnogo toga nežnog reći. Da zavoleo sam je! I to baš u onom trenu kada sam u njenom pogledu video sve moje sne, čak i njene gde su zajedno naše ruke dve. Da zavoleo sam je! Ne zbog brzih otkucaj srca koje umiriti nisam hteo, već što osim nje nisam ništa videti nisam znao. Autor: Aleksandar od Beograda

Read More

Gde nosiš svoju bol?

Alex

Svoje dnevne grehove ubacuješ u moje džepove. Čuvam ih ko ljubav da mi poklanjaš, a od mene to i dobijaš. Zamegljen oči kao od mraza, sve se nadam da je to samo faza. Najteže je sakriti svoju bol, jer ona ne čuje naređenje STOJ. Gde ti nosiš svoju bol? Oči tvoje ne pokazuju stid. Udara bol u srce jer ono nema zid. Hteo bih biti jak Ali ja samo jedan vidim znak. Možda je kriješ u dlanovima i kada ja pakujem kofere i razmišljam o gradovima. Gde ti kriješ bol?…

Read More

Maramice vezene

Alex

Ostavljao sam ti pesme na tremu, a ti meni maramicu vezenu kada Skadarlijom prođeš. Maramice tajnama ispletene, dal’ mene ljubiš ili samo pesme. U tvome društvu uvek neka dama koja abrove rado prenese, ali ni jedan iz tvoga srca do mene nedođe. Stisnem šaku od bola, a onda naručim jednu kada muzika krene, pa se nadam da će tako bol da prođe. Muzičari sviraju nekima balade, a nekima popularane pesme sa maskarade. Veselo se nastavi jer neko oglasi da se ženi. Kada pesma napravi pauzu neko upita: -Ko je mlada?…

Read More

Jedna od noći u Beogradu

Alex

Jedna od noću u Beogradu koja te vodi samo na jedno mesto gde ćeš se osetiti delom Beograda. Da sam živeo u nekadašnjem Beogradu verovatno bih prošao i Balkanskom ulicom gde su se u kafanama uglavnom okupljali oficiri nižeg ranga koji su tražili posebnu vrstu provoda. Prošao bih kako bih video da li koji kraljev ađutant nije tu zalutao, pa da neki novi trač po Beogradskoj varoši proširim. Najbolji su tračevi o izlasku na dvoboj gde je u priči uvek bila neka glumica Narodnog pozorišta. I tada bi posle Balkanske ulice…

Read More

Skok u prave ruke

Alex

Nekoliko godina nakon Velikog rata ( Prvog svetskog rata ) gospodin A.A voleo je da provodi dane u Skadarliji menjajući i po nekoliko kafana za jedan dan. Veoma imućan , ali svoje bogatstvo je stekao zahvljujući starijem bratu koji je i dalje vodio glavnu reč u firmi i u porodici. Prolazile su nedelje ali gospodina A.A nije bilo u Skadarliji, pa su se ostala gospoda zabrinula šta se dešava sa njihovim mladim prijateljem koji je uvek jedva čekao da sedne za sto i izrecituje koju pesmu kao pravi boem. Malo…

Read More

Skadarlijska priča : Da li znaš da vezeš?

Alex

Prođeš svaki dan Skadarlijskom kaldrmom ni u sto mi ne pogledaš.Kada htedoh nešto reći, ti mi već pobegneš. Opet si prošla, a ja te upita da li si skoro vezla. Čudno me pogledaš. Svoj pogled ispod šešira sakriješ i nastaviš kadrmom hodati. Čekao sam te pogledom i sledećeg dana, a kada si prošla pokazivao sam ti rukama da li vezeš. Ti se blago nasmeja i opet nastaviš dalje. Posle trećeg dana prišla si mi za sto i pitala me šta mi to znači da li vezeš? Ponudio sam te da…

Read More

Sećanje mi pišemo

Alex

Koliko može biti duboka tama kada pomisliš da samo jedna osoba , da samo jedan svet, da samo jedan život je izgrađen na priči koju smo u svojoj mašti ispričali. Pomisliš da ceo svet i život je izgrađen oko te osobe, a onda sve se u jednom treptaju se nađe kao bol u srcu. Sva iluzija o idealnosti ispričana u trenucima samoće i nekih pokradenih delova knjiga, serija ili filmova ugrađena u moju priču, kako bih je samo sebi prikazala kao idealnu. Kada bol u srcu prođe i prava priče…

Read More