Sveta Marija Magdalena, u srpskom narodnom kalendaru poznata kao Blaga Marija, praznuje se 4. avgusta po novom kalendaru (22. jula po julijanskom). Ona je jedna od najpoštovanijih svetiteljki u hrišćanstvu i jedna od najbližih učenica Isusa Hrista.
Prema Jevanđeljima, Marija Magdalena bila je žena iz mesta Magdala na Galilejskom jezeru. Hristos ju je oslobodio od teških muka, nakon čega je postala njegova verna sledbenica. Bila je prisutna prilikom raspeća, a prema hrišćanskom predanju upravo se njoj prvoj javio vaskrsli Hristos, zbog čega se naziva „apostolom apostola“.
U pravoslavnoj tradiciji poštuje se kao primer vere, odanosti i hrabrosti.
Zašto se zove Blaga Marija?
Naziv Blaga Marija potiče iz narodnog poštovanja prema svetiteljki. Smatra se „blagom“ jer je njen život povezan sa milošću, pokajanjem i ljubavlju prema Hristu.
U narodu postoji verovanje da na ovaj dan treba biti miran, činiti dobra dela i izbegavati svađe i teške poslove. Smatra se da se svetiteljka naročito brine o ženama, deci i porodici.
Narodna verovanja i običaji
1. Ženski praznik
Blaga Marija se često smatra jednim od ženskih praznika. Žene se mole svetiteljki za:
- zdravlje porodice,
- sreću u domu,
- slogu među ukućanima,
- zaštitu dece.
Mnoge žene tog dana odlaze u crkvu, pale sveće i mole se za svoje bližnje.
2. Izbegavanje teških poslova
Prema narodnom običaju, na Blagu Mariju se ne preporučuje:
- pranje veša,
- šivenje,
- veliki kućni radovi,
- radovi u polju.
Veruje se da se praznik ne sme „ogrešiti“ nemarom prema svetiteljki.
3. Zaštitnica od nevolja
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da Marija Magdalena štiti od:
- nevremena,
- oluja,
- požara,
- nesreća.
Zbog toga su ljudi tog dana posebno pazili na ponašanje i izbegavali svađe i psovke.
4. Molitva i darivanje
Običaj je da se pomaže siromašnima, posećuju bolesni i čini neko dobro delo u znak sećanja na svetiteljku koja je u hrišćanskoj tradiciji simbol promene i oproštaja.
Ko slavi Blagu Mariju?
Sveta Marija Magdalena nije česta krsna slava, ali postoje porodice koje je slave kao svoju zaštitnicu. U nekim krajevima Srbije organizuju se sabori i okupljanja kod crkava posvećenih ovoj svetiteljki.
Zanimljivost
U crkvenom predanju Marija Magdalena se često prikazuje sa crvenim jajetom u ruci. Prema jednom predanju, kada je caru Tiberiju govorila o Hristovom vaskrsenju, rekla je: „Hristos vaskrse“, a car je odgovorio da je to nemoguće kao što je nemoguće da jaje koje drži pocrveni. Tada je, prema predanju, jaje postalo crveno.
Zbog toga se njeno ime vezuje i za simboliku novog života, vere i pobede dobra nad smrću.
Blaga Marija ostala je u narodnoj tradiciji kao dan posvećen dobroti, praštanju i tihom poštovanju prema svetiteljki koja je, prema hrišćanskom verovanju, među prvima posvedočila najveću hrišćansku tajnu – Hristovo vaskrsenje.
