Svinjski rat bio je trgovinski sukob između Srbije i Austro-Ugarske, koji je trajao od 1906. do 1908. godine. Naziv zvuči gotovo komično, ali je sukob bio veoma ozbiljan: imao je velike posledice po srpsku privredu i spoljnopolitičko okretanje Srbije.
Kako je počelo?
Početkom 20. veka Srbija je bila ekonomski veoma zavisna od Austro-Ugarske. Veliki deo srpskog izvoza, naročito stoke i poljoprivrednih proizvoda, odlazio je preko granice na austrougarsko tržište.
Godine 1906. Austro-Ugarska je, međutim, praktično zatvorila svoje tržište za uvoz srpskih svinja. Kao zvanični razlog navodila je sanitarne mere i opasnost od zaraznih bolesti, ali je u pozadini postojao mnogo ozbiljniji političko-ekonomski problem.
Austro-Ugarska je želela da zadrži ekonomsku kontrolu nad Srbijom i da Beograd natera da prihvati njene političke i trgovinske uslove.
Zašto baš svinje?
Zato što je izvoz svinja bio jedan od najvažnijih izvora prihoda Srbije.
Srbija je tada bila pretežno agrarna zemlja. Kada je Austro-Ugarska zatvorila svoje tržište za srpske svinje, udar nije pogodio neku malu privrednu granu — pogodio je čitav sistem izvoza.
Beč je računao da će Srbija, suočena sa ekonomskim gubicima, morati da popusti.
Ali dogodilo se nešto prilično nezgodno za planere u Beču.
Srbija nije popustila.
Srbija traži nova tržišta
Vlada Srbije počela je da traži druga tržišta za svoje proizvode.
Posebno su važni bili:
- Bugarska
- Rumunija
- Italija
- Francuska
- tržišta preko Soluna
Istovremeno je Srbija počela da razvija sopstvenu industriju, da smanji zavisnost od austrougarskog uvoza i da pronađe nove trgovačke pravce.
Tako je trgovinski pritisak koji je trebalo da oslabi Srbiju imao pomalo ironičan rezultat:
pomogao je Srbiji da se ekonomski oslobodi zavisnosti od Austro-Ugarske.
Carinski rat
Sukob je prerastao u pravi carinski rat.
Austro-Ugarska je ograničavala uvoz srpskih proizvoda, dok je Srbija odgovarala ograničavanjem uvoza austrougarske robe.
Srbija je počela da kupuje oružje i drugu robu od Francuske, čime je dodatno udaljavana od Beča.
To je bilo posebno važno jer je Srbija do tada veliki deo svog uvoza nabavljala upravo iz Austro-Ugarske.
Kako se završio?
Austro-Ugarska je na kraju morala da prihvati činjenicu da Srbija može da pronađe druga tržišta.
Svinjski rat završen je 1908. godine, a Srbija je iz njega izašla sa mnogo većom ekonomskom samostalnošću.
Paradoks je bio prilično očigledan:
Austro-Ugarska je pokušala da Srbiju ekonomski natera na poslušnost, a rezultat je bio da je Srbija počela da se ekonomski oslobađa Austro-Ugarske.
Carinski rat je opisao Borislav Pekić u romanu „Zlatno runo”.
