Ajfelova kula izgrađena je za Svetsku izložbu u Parizu 1889. godine, kojom je obeležena stogodišnjica početka Francuske revolucije. Projekat je bio zamišljen kao demonstracija tehnoloških i građevinskih mogućnosti Francuske u vreme ubrzanog razvoja industrije.
Kula je dobila ime po inženjeru i preduzetniku Gustavu Ajfelu, čija je kompanija preuzela izgradnju. Međutim, osnovni inženjerski koncept razvili su Ajfelovi saradnici Moris Kešlen i Emil Nugije, dok je arhitekta Stefan Sovестр doprineo konačnom oblikovanju projekta.
Gradnja je počela u januaru 1887. godine, a kula je završena u martu 1889. U vreme otvaranja bila je visoka približno 300 metara, zbog čega je postala najviša građevina na svetu. Taj rekord zadržala je više od četiri decenije, sve dok 1930. nije dovršen Krajslerov neboder u Njujorku.
Projekat je izazvao burne reakcije. Deo francuskih umetnika i intelektualaca smatrao je da će ogromna metalna konstrukcija narušiti izgled Pariza. U jednom poznatom protestu iz 1887. godine kula je opisana kao pretnja gradskoj estetici.
Ipak, publika je pokazala veliko interesovanje. Tokom Svetske izložbe posetioci su se penjali na različite nivoe i posmatrali Pariz sa visine kakva ranije nije bila dostupna u tako velikom obimu.
Kula je prvobitno trebalo da ostane približno dvadeset godina. Sačuvana je, između ostalog, zato što je postala korisna za naučne eksperimente, meteorološka merenja i razvoj radio-komunikacija. Njena visina bila je prednost za postavljanje antena.
Danas je Ajfelova kula jedan od najprepoznatljivijih simbola Francuske. Njena istorija pokazuje kako građevina koja je u početku izazivala negodovanje može vremenom postati kulturni simbol i dokaz inženjerske smelosti.
