Materice se obeležavaju druge nedelje pred Božić, u okviru porodičnog ciklusa Detinjci – Materice – Oci, i spadaju u one praznike koji se ne vide na ulici, ali se pamte u kući.
Vezivanje majki
Osnovni i najrasprostranjeniji običaj jeste simbolično vezivanje majki. Ujutru, najčešće pre doručka, deca vezuju majku kanapom, vrpcom, šalom ili maramom – za ruku, nogu ili stolicu. U nekim krajevima, vezivanje je praćeno kratkom šalom ili zadirkivanjem, ali uvek bez grubosti.
Vezivanje ima simbolično značenje: majka se „vezuje“ jer je ona ta koja drži porodicu na okupu.
„Otkup“ i darivanje
Da bi se „odvezala“, majka mora da se otkupi. Otkup su sitni pokloni:
- orasi, lešnici, suvo voće
- jabuke, bombone, kolači
- novčići ili mali pokloni za decu
U narodu se kaže da se majka uvek brzo odvezuje, jer majka uvek ima nešto spremno – i u fioci i u srcu.
Porodična trpeza
Pošto Materice padaju u vreme Božićnog posta, trpeza je posna. Nema raskoši, ali ima domaće hrane i okupljanja. U nekim krajevima se sprema:
- pasulj, krompir, turšija
- posni kolači ili pita
- voće i orašasti plodovi
Najvažnije nije jelo, već zajedništvo.
Uloga dece
Materice su praznik u kome deca imaju glavnu ulogu. Ona uče:
- da daju i dele
- da poštuju majku
- da običaji žive kroz igru i radost
Na taj način se tradicija prenosi prirodno, bez prisile i objašnjavanja.
Regionalne razlike
U nekim krajevima Srbije običaj je skromniji, dok se u drugima Materice obeležavaju gotovo svečano, ali je suština svuda ista – majka kao stub doma. Razlike postoje u poklonima, nazivima i načinu vezivanja, ali ne i u značenju.
Smisao običaja
Narodni običaji vezani za Materice podsećaju:
- da se porodica neguje pažnjom
- da se majka ne podrazumeva
- da se Božić dočekuje u miru, ljubavi i praštanju
Materice nisu običaj za pokazivanje, već za pamćenje. One se ne slave glasno, ali se dugo čuju – u sećanju, navikama i toplini doma.
Foto: Ilustracija/ pixabay
