Novak Đoković je jedan od retkih tenisera u istoriji koji je uspeo da na jednom istom turniru pobedi prvu trojicu igrača sveta, a prvi put je to ostvario na Rogers Cupu 2007. godine u Montrealu. To je ujedno bio i trenutak kada je svet shvatio da se rađa nova, velika sila u tenisu.
Tok tog nezaboravnog turnira
Tada dvadesetogodišnji Đoković, rangiran kao 4. na ATP listi, ulazi u turnir bez velikih očekivanja publike, ali sa ogromnom unutrašnjom verom. Ono što je uradio u naredna tri meča ušlo je u istoriju:
- Četvrtfinale – pobeda nad Endijem Rodikom (ATP broj 3)
Novak je prvo savladao tada trećeg tenisera sveta, Amerikanca Endija Rodika, čuvenog po servisu i agresivnoj igri. Đoković ga je pobedio u dva taj-brejka:
7–6, 7–6.
Ovo je bio prvi nagoveštaj da Đoković ulazi u zonu tenisera koji mogu nadigrati elitu.
- Polufinale – pobeda nad Rafaelom Nadalom (ATP broj 2)
Sledeći je bio Rafael Nadal, tadašnja nepremostiva prepreka za većinu. Novak ga je nadigrao iznenađujuće sigurno:
7–5, 6–3.
Ovo je bila Đokovićeva prva pobeda nad Nadalom u karijeri — i to u direktnoj borbi za finale jednog Mastersa.
- Finale – pobeda nad Rodžerom Federerom (ATP broj 1)
Kao šlag na tortu, Novak je u finalu savladao najveću tenisku silu tog vremena — Rodžera Federera, tada u vrhuncu dominacije.
Rezultat: 7–6, 2–6, 7–6.
Novak je pobedio Federera u dva dramatična taj-brejka i osvojio svoju prvu titulu u Montrealu.
Zašto je to istorijski?
Đoković je postao prvi teniser u istoriji koji je na jednom Masters turniru pobedio broj 1, broj 2 i broj 3 na svetu.
Ujedno je to bio turnir koji je simbolično najavio novo rivalstvo “Velike trojke” — Federer, Nadal i Đoković.
Za mnoge analitičare, Montreal 2007. označio je početak Novakove ere.
