Enciklopedija jednog vremena: Srbija 2024 – 2026.
Period: 2021–1. novembar 2024.
Mesto: Železnička stanica Novi Sad
Investitor: Infrastruktura železnice Srbije a.d.
Glavni izvođač: Konzorcijum CRIC–CCCC
Projektanti: Saobraćajni institut CIP i China Railway Design Corporation
Stručni nadzor: Konzorcijum šest kompanija, sa neposrednim nadzorom Ežisa na novosadskoj stanici prema dostupnoj dokumentaciji i kasnijim izveštajima
Iznos radova na stanici: Oko 65 miliona evra, prema podacima koje je predstavila Anketna komisija
Ishod: Urušavanje nadstrešnice 1. novembra 2024. godine i smrt 16 osoba.
1. Rekonstrukcija stanice kao deo projekta brze pruge
Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu nije bila samostalan građevinski poduhvat, već deo šireg projekta modernizacije železničke veze između Srbije i Mađarske, odnosno izgradnje i modernizacije pruge na pravcu Beograd–Budimpešta.
U okviru ovog projekta radovi su obuhvatali deonicu Novi Sad–Subotica–državna granica, uključujući železničku infrastrukturu, stanične objekte i prateće sadržaje.
Komercijalni ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko-srpske železnice na teritoriji Srbije potpisan je 7. jula 2018. godine. Glavni izvođač radova bio je konzorcijum kineskih kompanija China Railway International Co. Ltd. (CRIC) i China Communications Construction Company Ltd. (CCCC).
Investitor je bilo javno preduzeće Infrastruktura železnice Srbije a.d., dok je državni organ zadužen za finansiranje i sprovođenje projekta bilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ugovor je zaključen u okviru međudržavne saradnje Srbije i Kine. Njegov puni tekst, uključujući sve finansijske i ugovorne detalje, nije bio javno dostupan kada su novinari tokom 2024. godine tražili dokumentaciju.
Činjenica da ugovor nije bio dostupan javnosti postala je jedno od važnih pitanja nakon tragedije. Novinari novosadskog portala 021 tražili su ugovore i fakture još u januaru 2024. godine. Ministarstvo je odgovorilo da je kontaktiralo kineskog ugovornog partnera, koji nije bio saglasan da se podaci iz ugovora dostavljaju trećim licima pre završetka projekta.
Ovaj odgovor nije rešio pitanje zakonskog osnova za uskraćivanje dokumentacije, niti je javnosti omogućio da utvrdi sve ugovorne odnose između investitora, glavnog izvođača i podizvođača.
2. Građevinska dozvola od 26. oktobra 2021. godine
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je 26. oktobra 2021. godine građevinsku dozvolu za radove na deonici Novi Sad–Subotica, u okviru koje se nalazila i rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu.
Dozvola je obuhvatala širi železnički projekat, a ne samo staničnu zgradu. U njoj su navedeni i drugi objekti na trasi, uključujući stanice i prateće građevine u Kisaču, Rumenki, Vrbasu, Malom Iđošu, Bačkoj Topoli i Subotici.
U dokumentaciji je procenjena vrednost svih obuhvaćenih radova bila oko 850 miliona evra.
Građevinska dozvola izmenjena je u decembru 2022. godine, ali je ta izmena, prema podacima koje je objavila Radio Slobodna Evropa, bila vezana za radove na nadvožnjacima duž pruge.
Investitor naveden u dokumentaciji bila je Infrastruktura železnice Srbije a.d.
Važno je razlikovati ukupnu vrednost železničkog projekta od vrednosti radova na samoj stanici. Iznos od približno 850 miliona evra odnosio se na širi projekat, dok je Anketna komisija kasnije navodila oko 65 miliona evra za radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
3. Ko je projektovao rekonstrukciju?
Projektna dokumentacija za rekonstrukciju železničke stanice nastala je u okviru saradnje kineskih i srpskih projektantskih organizacija.
U izradi projekta učestvovali su:
- China Railway Design Corporation, odnosno njen ogranak u Srbiji;
- Saobraćajni institut CIP iz Beograda.
Prema podacima iz glavne sveske projekta, deo koji se odnosio na rekonstrukciju stanične zgrade izradio je Saobraćajni institut CIP.
Glavni projektant tog dela bila je diplomirani inženjer Branislava Lazović.
Glavni projektant celokupnog projekta izgradnje pruge Novi Sad–Subotica bila je diplomirani građevinski inženjer dr Ljiljana Milić Marković.
Ova razlika je važna: projektovanje cele železničke deonice i projektovanje pojedinačne stanične zgrade nisu isto, niti automatski znače da je ista osoba odgovorna za sve projektantske discipline i konstrukcijske elemente.
U kasnijoj istrazi među osobama obuhvaćenim optužnicom našli su se i projektanti i odgovorna lica iz oblasti tehničke kontrole. Njihove pojedinačne uloge treba razmatrati prema projektnoj dokumentaciji i navodima optužnice, a ne samo na osnovu naziva njihovih radnih mesta.
4. Šta je projektom bilo predviđeno?
Projektom iz 2021. godine predviđene su programske i strukturne intervencije, kao i energetska sanacija staničnih objekata.
Za zgradu Železničke stanice u Novom Sadu navedeni su radovi na:
- sanaciji podova i zidova;
- sanaciji krovnog pokrivača;
- zameni fasadne bravarije;
- postavljanju termoizolacije na krovovima i pojedinim delovima fasade;
- uvođenju liftova;
- rekonstrukciji toaleta;
- izgradnji nove galerije u holu, sa novim čeličnim stepeništem;
- drugim pratećim radovima i instalacijama.
U dokumentaciji za građevinsku dozvolu navedeno je da je objekat stanične zgrade u konstruktivnom smislu u dobrom stanju i da nisu uočena oštećenja koja bi uticala na stabilnost objekta.
U istom projektnom materijalu navedeno je da predviđeni radovi ne ugrožavaju stabilnost postojećeg objekta niti njegov autentičan izgled.
Međutim, u dostupnoj dokumentaciji koju je Radio Slobodna Evropa analizirala neposredno nakon tragedije nije bilo detaljnog opisa radova na nadstrešnici koja se 1. novembra 2024. obrušila.
Postojala je i napomena o planiranim radovima na dogradnji i adaptaciji nadstrešnice u staničnom kompleksu, ali bez dovoljno detalja da bi se samo na osnovu te formulacije moglo zaključiti na koju se konstrukciju odnosi i šta je konkretno trebalo izvesti.
Ovo je jedno od ključnih pitanja u rekonstrukciji projekta: šta je bilo predviđeno projektom, šta je izmenjeno tokom izvođenja, šta je stvarno izvedeno i ko je odobrio te izmene.
5. Konzorcijum za izvođenje radova – CRIC i CCCC
Glavni izvođač radova na projektu bio je kineski konzorcijum CRIC–CCCC.
China Railway International Co. Ltd. (CRIC) i China Communications Construction Company Ltd. (CCCC) bile su kompanije koje su preuzele izvođenje velikog infrastrukturnog projekta.
Ugovorni odnos sa kineskim partnerima bio je zasnovan na međudržavnom sporazumu Srbije i Kine.
U okviru ovog sistema izvođač je mogao da angažuje druge kompanije za pojedinačne vrste radova. Tako je nastala mreža izvođača, podizvođača i pod-podizvođača.
Upravo je ta mreža postala jedno od važnih pitanja nakon tragedije.
Prema analizi dela dokumentacije koju je sprovela nezavisna Anketna komisija, u radovima je učestvovalo više od 200 podizvođača, dok je samo 67 imalo neku vrstu saglasnosti investitora i naručioca.
Ovaj podatak predstavlja nalaz Anketne komisije na osnovu dokumentacije koju je analizirala. Ne treba ga predstavljati kao pravnosnažno sudski utvrđenu činjenicu o zakonitosti svakog pojedinačnog angažovanja.
Pitanja koja su se otvorila bila su: ko je odobravao podizvođače, na osnovu kojih ugovora su angažovani, ko je proveravao njihove reference, ko je kontrolisao kvalitet izvedenih radova i ko je snosio odgovornost za radove koje su izvodili pod-podizvođači.
6. Kompanija Starting i radovi na staničnoj zgradi
Jedna od kompanija koja je imala značajnu ulogu u radovima na novosadskoj stanici bila je građevinska firma Starting iz Beograda.
Prema podacima iz dokumentacije tužilaštva, kompanija je bila angažovana za radove na renoviranju stanične zgrade i prateće radove, uključujući odgovornost za kvalitet radova i materijala i bezbednost izvođenja.
Direktor i vlasnik kompanije Starting tokom istrage je izjavio da je njegovo preduzeće trebalo da izvodi zanatsko-završne radove, vodovodne i kanalizacione radove, kao i radove na termotehničkim instalacijama.
Za veći deo tih poslova angažovani su podizvođači.
Anketna komisija je ukazala na način na koji je Starting angažovan i na ugovore koji su zaključivani tokom projekta. Prema izjavama građevinskog inženjera Danijela Dašića, prvi sporazum iz 2021. godine bio je zaključen na osnovu postupka koji je opisao kao „prijateljski dogovor“.
Prema istom izvoru, u narednim mesecima sa kompanijom su potpisana dva ugovora: prvi u vrednosti od 1,9 miliona evra, a drugi od 5,1 milion evra.
Od januara 2023. do juna 2024. zaključeno je osam aneksa ugovora.
Ove podatke treba posmatrati zajedno sa kompletnim ugovorima, datumima, predmetom radova i odobrenjima. Sam broj aneksa ne dokazuje nezakonitost, ali jeste razlog da se utvrdi šta je svaki aneks menjao, ko ga je odobrio i zbog čega.
7. Podizvođači Bob i Deko tim
U radovima na stanici učestvovale su i kompanije Bob i Deko tim, koje su bile angažovane preko kompanije Starting.
Bob
Prema iskazu vlasnika firme tokom istrage, Bob je obavljao završne građevinske radove i proizvodnju i montažu aluminijumske i PVC stolarije.
U vezi sa nadstrešnicom, firma je izvodila radove na podkonstrukciji za staklo i montaži stakla na otvorima koji su već postojali.
Vlasnik je izjavio da su elementi sklapani u radionici, a zatim dopremani na gradilište, gde su ih radnici montirali.
Naveo je da je detalje izvođenja dobijao od ljudi iz Startinga, na osnovu delova projekta koji su se odnosili na ugovorene radove njegove firme. Prema njegovom iskazu, nije imao uvid u kompletnu projektnu dokumentaciju.
Takođe je izjavio da nakon završetka radova nije bilo posebne kontrole i primopredaje izvedenih radova, već da je Starting pregledao radove tokom izvođenja, preko lica koja su vršila nadzor.
Deko tim
Kompanija Deko tim bila je angažovana za kamenorezačke i fasaderske radove.
Prema iskazu direktora firme, radnici su demontirali stare kamene ploče, postavljali nove i na pojedinim mestima vraćali prethodno demontirane ploče.
Radovi su obavljani i na prednjem delu nadstrešnice, odnosno njenom kamenom vencu.
Direktor je izjavio da je demontažu i pripremu tog dela nadstrešnice obavio Starting, dok je zadatak Deko tima bio postavljanje novih kamenih ploča.
Prema njegovom iskazu, firma nije dobila kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju pre početka radova. Konkretna uputstva dobijana su od inženjera Startinga na gradilištu.
Naveo je i da njegova firma nije imala šefa radova ni odgovornog inženjera na gradilištu, već da su njihove radnike usmeravali ljudi iz Startinga.
Prema istom iskazu, radovi Deko tima završeni su krajem juna ili početkom jula 2024. godine.
Ovi iskazi su posebno važni za rekonstrukciju lanca izvođenja radova, ali predstavljaju iskaze učesnika u istrazi, a ne automatski konačne sudske zaključke o odgovornosti.
8. Konzorcijum stručnog nadzora
Stručni nadzor nad radovima na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Novi Sad–Subotica–državna granica poveren je konzorcijumu šest kompanija.
U konzorcijumu su bili:
- Project Biro Utiber – Srbija;
- Utiber Road Investment – Mađarska;
- Vikoti – Mađarska;
- Ežis d.o.o. – Srbija, deo međunarodne grupe Egis;
- AG Institut – Novi Sad;
- SDC Professional – preduzetnička radnja Slaviše Ilića iz Beograda.
Nosilac konzorcijuma bio je Project Biro Utiber.
Ugovor o stručnom nadzoru dodeljen je u januaru 2022. godine. Početna vrednost ugovora iznosila je 3,659 milijardi dinara, odnosno približno 31,1 milion evra.
Vrednost ugovora kasnije je menjana. Tokom 2022. godine uvećana je za 36,4 miliona dinara zbog dodatnih usluga i pojačanih aktivnosti. U aprilu 2024. godine usledilo je novo uvećanje od približno 264,2 miliona dinara, odnosno oko 2,2 miliona evra.
Ukupna vrednost ugovora dostigla je približno 3,96 milijardi dinara, odnosno oko 33,7 miliona evra.
Prema istraživanju Nove ekonomije, koje su preneli N1 i Danas, neposredni nadzor na Železničkoj stanici u Novom Sadu obavljao je Ežis, dok je Project Biro Utiber bio formalni nosilac konzorcijuma.
Ovo pitanje je izazvalo javnu raspravu jer je Project Biro Utiber u martu 2025. odbacio tvrdnje da je neposredno nadzirao radove na stanici i naveo da je za taj deo posla bila zadužena druga kompanija u okviru konzorcijuma.
Ugovorom su, dakle, bila obuhvaćena različita preduzeća sa podeljenim obavezama. Za utvrđivanje odgovornosti važno je razlikovati nosioca konzorcijuma, pojedinačne članice, konkretne nadzorne inženjere i poslove koje je svako od njih trebalo da obavlja.
9. Republička građevinska inspekcija i nadležnost nad gradilištem
Jedno od najvažnijih pitanja nakon tragedije bilo je da li su građevinske inspekcije kontrolisale radove na staničnoj zgradi.
Radio Slobodna Evropa je 19. novembra 2024. objavila da gradska i pokrajinska građevinska inspekcija nisu kontrolisale radove, uz obrazloženje da je objekat bio u nadležnosti Republičke građevinske inspekcije.
Republička građevinska inspekcija nalazila se u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ministarstvo do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja novinara o tome da li su inspektori kontrolisali radove i da li su postojali zapisnici o nadzoru.
Kasniji iskazi iz istrage dodatno su otvorili pitanje prijavljivanja radova.
Prema svedočenju načelnice Republičke građevinske inspekcije, građevinska dozvola za rekonstrukciju izdata je tokom 2021. i 2022. godine, ali je prijava radova na staničnoj zgradi prvi put podneta 16. oktobra 2024. godine.
Prema njenom iskazu, inspekcija do tada nije imala predstavke da se na objektu izvode radovi pre prijave.
Pomoćnik ministra za inspekcijski nadzor izjavio je da je prijava građevinskih radova u građevinsku inspekciju stigla 1. novembra 2024. godine, nakon urušavanja nadstrešnice.
U dopunskom iskazu naveo je da je ranija prijava iz 2022. godine obuhvatala zemljište, ali ne i samu staničnu zgradu.
Ove informacije su posebno važne jer pokazuju razliku između postojanja građevinske dozvole za projekat i uredno prijavljenih radova na konkretnom objektu.
10. Upotrebna dozvola i otvaranje stanice
Železnička stanica je svečano otvorena u martu 2022. godine, a zatim ponovo u julu 2024. godine.
Međutim, u optužnici koju je Više javno tužilaštvo podiglo 2025. godine navodi se da za staničnu zgradu nije bio obavljen propisani tehnički pregled i da nije bila izdata upotrebna dozvola.
Prema navodima optužnice, bivša vršiteljka dužnosti direktora Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković tereti se da je 5. jula 2024. pustila u upotrebu vestibul krila B, iako su se na staničnoj zgradi izvodili radovi koji nisu bili prijavljeni.
U optužnici se navodi i da su radovi na objektu izvođeni od 7. maja do 15. oktobra 2024. godine.
Tužilaštvo je iznelo stav da su putnici koristili staničnu zgradu i prostor ispred ulaza, iako nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za njeno korišćenje.
Ovo su navodi optužnice, a ne pravnosnažno utvrđena krivica optuženih. Ipak, dokumentacija o tehničkom pregledu i upotrebnoj dozvoli predstavlja jednu od centralnih oblasti dokazivanja u postupku.
11. Šta je pokazala istraga o radovima na nadstrešnici?
Tokom istrage saslušani su predstavnici različitih kompanija i institucija koje su učestvovale u projektu.
Među njima su bili zaposleni Ministarstva građevinarstva, Saobraćajnog instituta CIP, kompanija Cestra, Ežis i Starting, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, kineskog konzorcijuma, Infrastrukture železnice Srbije i Srbija Voza.
Saslušani su i zaposleni koji su se nalazili u stanici na dan tragedije, kao i komandir Policijske ispostave za bezbednost na železnici.
U iskazima su se pojavila i pitanja da li su zaposleni i putnici ranije primećivali da sa nadstrešnice otpada materijal.
Prema iskazu komandira policijske ispostave, nekoliko dana nakon tragedije obratio mu se šef Sekcije za vuču vozova i preneo da su blagajnice 1. novembra imale više prijava građana da sa vrha zgrade, u delu gde se nalazila nadstrešnica, otpada materijal nalik šljunku.
Ovaj podatak zahteva zasebnu obradu: ko je prijave primio, kome su prosleđene, kada su zabeležene, da li su postojali pisani tragovi i da li je neko reagovao pre urušavanja.
12. Nalazi Anketne komisije
Nezavisna Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice formirana je nakon tragedije. U njenom radu učestvovali su pravnici, građevinski inženjeri i drugi stručnjaci.
U prvom izveštaju, objavljenom u februaru 2025, Komisija je izdvojila pet spornih oblasti:
- zakonski okvir rekonstrukcije i provere bezbednosti;
- način angažovanja izvođača i podizvođača;
- kontrolu i stručni nadzor;
- dokumentaciju o radovima;
- institucionalnu odgovornost za sprovođenje projekta.
Građevinski inženjer Danijel Dašić ukazao je na izmene Zakona o planiranju i izgradnji iz 2018. godine, tvrdeći da su njima oslabljeni pojedini zahtevi u pogledu provere stabilnosti i sigurnosti objekata prilikom rekonstrukcije.
Profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković ukazao je na pitanja javnih nabavki, angažovanja podizvođača i nedostatka dokumentacije o saglasnostima.
Komisija je svoje nalaze zasnivala na delu dostupne dokumentacije i stručnim analizama. Njeni zaključci predstavljaju nezavisnu stručnu ocenu i moraju se razlikovati od nalaza tužilaštva i konačnih sudskih odluka.
Dokumentacija i izvori
Dokumentacija državnih organa i projekata:
- Građevinska dozvola od 26. oktobra 2021. godine i prateća projektna dokumentacija.
- Projekat rekonstrukcije železničke stanice iz 2021. godine.
- Dokumentacija Infrastrukture železnice Srbije.
- Ugovori i aneksi o izvođenju radova.
- Ugovor o stručnom nadzoru i njegovi aneksi.
- Dokumentacija Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.
- Potvrđena optužnica i iskazi svedoka.
Istraživački izvori:
- Radio Slobodna Evropa, 2. novembar 2024. – „Šta stoji u dokumentima Srbije i firme iz Kine o rekonstrukciji stanice u Novom Sadu?“
- Radio Slobodna Evropa, 19. novembar 2024. – „Gradski i pokrajinski inspektori nisu kontrolisali radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, republički ćute“.
- Nova ekonomija, 20. novembar 2024. – istraživanje o konzorcijumu stručnog nadzora i prihodima kompanije Ežis.
- BBC News na srpskom / 021.rs, 14. februar 2025. – „Anketna komisija: Pet spornih tačaka u rekonstrukciji nadstrešnice u Novom Sadu“.
- 021.rs, 10. avgust 2026. – „Dosije Nadstrešnica: Detalji optužnice“.
- 021.rs, 14. avgust 2026. – „Optužnica za Nadstrešnicu: Šta su svedočili inspektori i izvođači?“
- Istinomer, 22. januar 2025. – pregled nadležnosti investitora, projektanata, izvođača i nadzora.
