Enciklopedija jednog vremena: Srbija 2024–2026.
Datum: 1. novembar 2024.
Vreme: 11.52
Mesto: Železnička stanica Novi Sad, Novi Sad, Srbija
Događaj: Urušavanje betonske nadstrešnice iznad glavnog ulaza u staničnu zgradu
Posledice: 16 poginulih i jedna teško povređena osoba koja je preživela
Istorijski kontekst: Tragedija je pokrenula proteste širom Srbije, koji su prerasli u studentski pokret, fakultetske blokade i višemesečne društvene i političke promene.
1. Događaj koji je promenio tok savremene istorije Srbije
U petak, 1. novembra 2024. godine, u 11 časova i 52 minuta, obrušila se betonska nadstrešnica iznad glavnog ulaza u zgradu Železničke stanice u Novom Sadu. U tom trenutku ispod nadstrešnice nalazili su se putnici i građani koji su čekali prevoz, sedeli na klupama ili prolazili kroz prostor ispred stanice.
Betonska konstrukcija se iznenada srušila na prostor ispred ulaza, zatrpavši ljude koji su se tu nalazili. Na mesto događaja ubrzo su stigle ekipe Hitne pomoći, policije, vatrogasno-spasilačkih jedinica i drugih službi.
Urušavanje je izazvalo jednu od najtežih tragedija u novijoj istoriji Novog Sada. Četrnaest osoba izgubilo je život na licu mesta, dok su tri povređene osobe prevezene u bolnicu. Dve od njih kasnije su preminule od posledica zadobijenih povreda. Ukupan broj žrtava dostigao je šesnaest.
Jedina osoba koja je preživela sa teškim povredama bila je Teodora Martinko.
Vreme urušavanja – 11.52 – postalo je jedan od najprepoznatljivijih simbola događaja. Kasnije će upravo u to vreme širom Srbije biti organizovane akcije odavanja pošte stradalima, najčešće u trajanju od 15 minuta, a potom i 16 minuta, u skladu sa konačnim brojem žrtava.
2. Železnička stanica i rekonstrukcija pre tragedije
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu bila je predmet višegodišnjih radova u okviru šireg projekta modernizacije železničke infrastrukture i izgradnje brze pruge na pravcu Beograd-Novi Sad-Subotica, odnosno međunarodnog železničkog pravca prema Mađarskoj.
Radovi na rekonstrukciji stanične zgrade počeli su 2021. godine. Projekat je bio povezan sa ugovorom o izgradnji i modernizaciji železničke pruge, u kojem su učestvovale kineske kompanije China Railway International Company (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC).
Investitor železničkog projekta bila je kompanija Infrastruktura železnice Srbije, dok je državni organ nadležan za projekat bilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Rekonstrukcija je obuhvatala različite radove na staničnoj zgradi, uključujući unutrašnjost, krov i fasadu. Nadstrešnica koja će se srušiti 1. novembra 2024. godine predstavljala je deo postojeće konstrukcije objekta.
Važno je razlikovati rekonstrukciju stanične zgrade od radova na samoj nadstrešnici. Neposredno nakon tragedije, Infrastruktura železnice Srbije saopštila je da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije u okviru radova na obnovi stanične zgrade. Istovremeno je navela da su izvođeni radovi na unutrašnjosti stanice, krovu i fasadi iznad i ispod nadstrešnice.
Ova izjava postala je jedna od ključnih tačaka kasnije stručne i pravne rasprave: pitanje da li je nadstrešnica formalno bila obuhvaćena projektom rekonstrukcije nije isto što i pitanje da li su radovi na drugim delovima zgrade mogli uticati na njenu konstrukciju, opterećenje, stanje ili bezbednost.
3. Početak radova, otvaranja i nedostupnost dokumentacije
Rekonstrukcija stanice počela je u oktobru 2021. godine. Prvo svečano otvaranje rekonstruisane stanice održano je u martu 2022. godine, u prisustvu državnih zvaničnika, među kojima su bili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban.
Stanica je nakon toga ponovo zatvarana zbog nastavka radova. U julu 2024. godine održano je novo svečano otvaranje, kojem su prisustvovali tadašnja predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Poslednje svečano otvaranje održano je 5. jula 2024. godine, manje od četiri meseca pre obrušavanja nadstrešnice.
Pitanje ugovora i javnosti dokumentacije
Još pre tragedije, pojedini mediji pokušavali su da dobiju podatke o ugovorima, troškovima i izvođačima radova na stanici.
Portal 021.rs objavio je 26. januara 2024. godine tekst o tome da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije dostavilo traženu dokumentaciju o rekonstrukciji. U odgovoru novinarima Ministarstvo je navelo da je kontaktiralo kineskog ugovornog partnera, koji nije bio saglasan da se dokumentacija dostavlja trećim licima pre završetka projekta.
Ovaj podatak je značajan za razumevanje kasnijeg javnog zahteva za objavljivanje kompletne dokumentacije. Pitanje transparentnosti nije se pojavilo tek nakon tragedije, već je bilo predmet novinarskog interesovanja i pre 1. novembra 2024.
Nakon tragedije, pitanje ugovora, podizvođača, finansiranja, nadzora, tehničke dokumentacije i dozvola postalo je jedno od centralnih pitanja javnosti.
4. Konstrukcija nadstrešnice i njene tehničke karakteristike
Nadstrešnica koja se obrušila bila je armiranobetonska konstrukcija iznad glavnog ulaza u staničnu zgradu.
Prema stručnoj analizi objavljenoj na sajtu Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nadstrešnica je imala približne dimenzije:
- dužina: 48,38 metara;
- širina: 7,05 metara;
- debljina betonske ploče: 0,45 metara;
- visina iznad terena: približno 4,50 metara;
- procenjena masa: oko 190 tona.
Konstrukcija se oslanjala na armiranobetonske stubove na prednjoj strani i sistem od 18 čeličnih zatega koje su povezivale nadstrešnicu sa krovnom konstrukcijom stanične zgrade.
Zatege su imale važnu noseću funkciju. Njihova uloga bila je da prenose sile između nadstrešnice i glavne konstrukcije zgrade.
Prema stručnoj analizi, urušavanje je bilo globalno i praćeno naglim kidanjem žica zatega u zonama njihovih veza sa krovnom konstrukcijom. Nakon toga došlo je i do razaranja veza poprečnih greda nadstrešnice sa glavnim stubovima.
Ove karakteristike važne su za razumevanje zbog čega se kasnija istraga posebno bavila stanjem čeličnih zatega, njihovom zaštitom od korozije, načinom ankerisanja i dodatnim opterećenjem konstrukcije.
5. Dan tragedije – spasavanje i prve informacije
Odmah nakon urušavanja pokrenuta je velika akcija spasavanja.
Na mesto nesreće stigle su ekipe Hitne pomoći, policije, vatrogasno-spasilačkih jedinica i drugih službi. Spasilačke ekipe radile su na uklanjanju betonskih delova i izvlačenju zatrpanih osoba.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu objavilo je 1. novembra prvo saopštenje o događaju. U njemu je navedeno da je tokom uviđaja iz ruševina do tada izvučeno 14 tela preminulih osoba. U tom trenutku bilo je identifikovano sedam žrtava, dok je troje povređenih bilo primljeno u Klinički centar Vojvodine.
Tužilaštvo je saopštilo da preduzima mere i radnje radi utvrđivanja postojanja elemenata krivičnog dela i odgovornosti.
Tokom narednog dana objavljivane su informacije o identifikaciji žrtava i stanju povređenih. Broj preminulih kasnije se povećao nakon smrti dve osobe koje su bile hospitalizovane.
6. Šesnaest žrtava
U tragediji su živote izgubili:
| Ime i prezime | Godina rođenja |
|---|---|
| Sara Firić | 2018. |
| Valentina Firić | 2014. |
| Đorđe Firić | 1971. |
| Milica Adamović | 2008. |
| Nemanja Komar | 2007. |
| Anđela Ruman | 2004. |
| Miloš Milosavljević | 2003. |
| Stefan Hrka | 1997. |
| Sanja Ćirić Arbutina | 1989. |
| Vasko Sazdovski | 1979. |
| Goranka Raca | 1966. |
| Vukašin Raković | 1955. |
| Mileva Karanović | 1948. |
| Đuro Švonja | 1947. |
| Anja Radonjić | 2000. |
| Vukašin Crnčević | 2006. |
Četrnaest osoba poginulo je 1. novembra 2024. godine. Anja Radonjić preminula je 17. novembra 2024, a Vukašin Crnčević 21. marta 2025. godine, od posledica povreda zadobijenih prilikom urušavanja.
Među žrtvama su bile dve sestre, Sara i Valentina Firić, kao i član njihove porodice Đorđe Firić.
Jedina osoba koja je preživela sa teškim povredama bila je Teodora Martinko.
Ovaj spisak predstavlja osnovni identifikacioni pregled žrtava. Njihove biografije, porodične priče, mesta porekla, okolnosti putovanja i svedočenja porodica treba dokumentovati u zasebnim zapisima, uz poštovanje privatnosti porodica.
7. Stručna veštačenja i pitanje uzroka urušavanja
U okviru istrage sprovedena su stručna veštačenja konstrukcije.
Veštačenje su obavili stručnjaci Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Departmana za građevinarstvo i geodeziju. Prema izveštajima o nalazima veštačenja, u radu je učestvovalo oko 20 stručnjaka.
U javnosti su krajem decembra 2024. predstavljeni nalazi prema kojima su dva glavna faktora uticala na urušavanje: korozija čeličnih zatega i dodatno opterećenje konstrukcije.
Prema objavljenim podacima iz veštačenja, dodatno opterećenje iznosilo je 107 kilograma po kvadratnom metru više od projektovanog, odnosno približno 23,11 tona za celu nadstrešnicu.
U izveštajima o veštačenju navodi se da je degradacija čeličnih elemenata i korozija uticala na nosivost sistema zatega. Posebna pažnja posvećena je vezama čeličnih zatega sa krovnom konstrukcijom, zaštiti od korozije i promenama koje su nastale tokom radova.
Stručni nalazi predstavljaju važan deo dokazne građe, ali ih treba razlikovati od konačnog sudskog utvrđivanja krivične odgovornosti. Tehnički uzrok urušavanja i krivična odgovornost konkretnih osoba jesu povezana, ali različita pitanja.
8. Dokumentacija o rekonstrukciji
Nakon tragedije, javnost je počela da zahteva objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji stanice.
Vlada Srbije je 12. decembra 2024. donela odluku da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavi dokumentaciju kojom raspolaže u vezi sa rekonstrukcijom i mogućim izvršenjem krivičnog dela.
Vlada je 13. decembra saopštila da je objavljeno ukupno 195 dokumenata Ministarstva.
Međutim, dokumentacija koju je objavila Vlada nije bila isto što i kompletna dokazna dokumentacija iz krivičnog postupka.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je 28. januara 2025. da je na svom sajtu objavilo dokaznu dokumentaciju koju je prikupilo tokom istrage i koja je predstavljala sastavni deo optužnice. Prema navodima tužilaštva, tada je bilo reči o 791 stavci i više desetina hiljada stranica teksta i vizuelnog materijala.
Tužilaštvo je navelo da nisu objavljeni dokazi koji se odnose na smrt stradalih i povrede oštećenih, uz obrazloženje da je zaštita prava porodica i povređenih pretežnija od interesa javnosti da raspolaže tim materijalom.
Objavljivanje dokumentacije postalo je jedno od ključnih pitanja studentskih protesta koji su usledili.
9. Krivična istraga i optužnica
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo je istragu radi utvrđivanja odgovornosti za urušavanje nadstrešnice.
Tokom postupka saslušavani su osumnjičeni, svedoci i druga lica, a pribavljana je tehnička, građevinska i finansijska dokumentacija.
U decembru 2024. tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv 13 osoba. Među njima su bili bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, bivša direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, kao i druga lica koja su imala odgovornosti u vezi sa projektom i izvođenjem radova.
Tužilaštvo je optuženima stavilo na teret teško delo protiv opšte sigurnosti, u vezi sa drugim krivičnim delima, u zavisnosti od pojedinačne uloge i odgovornosti.
Viši sud u Novom Sadu je 11. aprila 2025. vratio optužnicu na dopunu istrage, tražeći dodatna razjašnjenja.
Tokom 2025. godine sprovedene su dodatne dokazne radnje i ponovo su saslušavani pojedini svedoci.
U julu 2026. Apelacioni sud u Novom Sadu preinačio je odluku kojom je deo postupka bio obustavljen i potvrdio optužnicu protiv svih 13 osoba. Time je otvorena mogućnost da se postupak nastavi po prvobitnoj optužnici.
Početkom novembra 2026. pripremno ročište još nije bilo zakazano, jer se predmet nalazio pred Vrhovnim sudom Srbije, koji je trebalo da odluči o zahtevima odbrane za zaštitu zakonitosti.
Prema tome, na dan 6. novembra 2026. godine, nije doneta pravnosnažna presuda kojom bi bila utvrđena krivična odgovornost za urušavanje nadstrešnice.
10. Tri odvojena pravosudna pravca
Pored postupka pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu, tokom narednog perioda vođene su i druge istrage povezane sa rekonstrukcijom i finansijskim aspektima projekta.
Prema izveštaju Radio-televizije Vojvodine od 1. novembra 2026, postoje tri odvojena pravosudna pravca:
- Postupak pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu, koji se odnosi na krivičnu odgovornost za urušavanje nadstrešnice.
- Postupak pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, koji se odnosi na pitanja tehničkog pregleda i dokumentacije za upotrebu objekta.
- Istraga Tužilaštva za organizovani kriminal, koja se odnosi na finansijske tokove i moguće zloupotrebe u projektu izgradnje brze pruge Novi Sad–Subotica, uključujući rekonstrukciju železničke stanice.
Ovi postupci ne smeju se poistovećivati. Njihovi predmeti, osumnjičeni, pravni osnovi i dokazni materijali nisu identični.
11. Posledice tragedije
Pad nadstrešnice nije ostao samo pitanje građevinske bezbednosti i krivične odgovornosti. U narednim danima i nedeljama tragedija je postala povod za masovne proteste, zahteve za objavljivanje dokumentacije i šire rasprave o radu institucija.
U Novom Sadu je 5. novembra 2024. održan veliki protest, na kojem je, prema proceni Arhiva javnih skupova, učestvovalo oko 22.000 ljudi.
U Beogradu i drugim gradovima organizovana su okupljanja i akcije odavanja pošte stradalima. Petnaestominutna tišina u 11.52 postala je redovna građanska akcija, a kasnije je prerasla u jedan od glavnih simbola protesta.
Tokom novembra i decembra 2024. studentsko uključivanje postajalo je sve organizovanije. Napad na studente i profesore ispred Fakulteta dramskih umetnosti, blokada FDU, širenje blokada na druge fakultete i usvajanje studentskih zahteva predstavljali su naredne etape događaja koji su izrasli iz tragedije.
Pad nadstrešnice tako je postao početna tačka najšireg društvenog i studentskog pokreta u Srbiji u tom periodu.
