13. Izvorni projekat železničke stanice – dokumentacija iz 1963. godine
Jedno od najvažnijih pitanja u istrazi bilo je da li je projektantima rekonstrukcije bio dostupan originalni projekat konstrukcije železničke stanice, odnosno dokumentacija na osnovu koje bi mogli da utvrde kako je izvedena nadstrešnica iznad glavnog ulaza.
U javnosti se krajem decembra 2024. pojavila informacija da je pronađen deo izvorne projektne dokumentacije iz šezdesetih godina. Reč je o statičkom proračunu iz 1963. godine za krilo B, delu zgrade kojem je pripadala i nadstrešnica koja se srušila.
Dokument je objavljen na sajtu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, u okviru dokazne dokumentacije prikupljene tokom istrage. Prema izveštaju portala 021, dokument je imao 86 stranica, ali su pojedine kopije bile toliko blede da nisu mogle pouzdano da se pročitaju.
U tehničkom izveštaju uz statički proračun krov železničke stanice opisan je kao:
- zglobno oslonjena naborana konstrukcija;
- konstrukcija izvedena preko osam polja u poprečnom pravcu;
- krov sastavljen od osam nabora.
U istom dokumentu navedeno je da je nadstrešnica iznad ulaza u hol obešena o konzolu naborane krovne konstrukcije. Dokument, međutim, navodi i da je nadstrešnica delom obešena, a delom oslonjena na stubove. U dostupnom tekstu nije potpuno razjašnjeno na koje se stubove odnosi taj opis.
Ovo nije nevažna tehnička pojedinost. Ona govori da nadstrešnica nije bila obična betonska ploča koja samostalno stoji na fasadi. Njena konstrukcija bila je povezana sa krovnom konstrukcijom zgrade i prenosila je deo opterećenja preko zatega.
Šta je još sadržao dokument iz 1963. godine?
Posebno je značajan redosled izvođenja radova koji je bio propisan u originalnom tehničkom uputstvu:
- Najpre je trebalo izbetonirati gredu sa prepustom, koja je predstavljala delimični nosač nadstrešnice.
- Zatim je trebalo izvesti kontinualnu gredu koja je služila kao ležište za vešaljke.
- Nakon betoniranja krovne konstrukcije i uklanjanja skele, trebalo je postaviti vešaljke.
- Vešaljke je trebalo ankerovati, utegnuti i izvršiti njihovo injektiranje.
- Tek nakon toga trebalo je osloboditi skelu i montirati nosače nadstrešnice.
Uputstvo je izričito zahtevalo da se propisani redosled radova poštuje.
Ovaj podatak je važan za razumevanje konstrukcije: vešaljke, odnosno zatege, nisu bile dekorativni dodaci. Imale su konstruktivnu ulogu u povezivanju nadstrešnice sa krovom.
Ipak, za konačnu rekonstrukciju prvobitnog rešenja potrebno je pregledati kompletan originalni proračun, sve njegove čitljive strane, crteže, detalje ankera i eventualne naknadne izmene. Novinski prikaz nekoliko stranica nije zamena za celokupan tehnički dokument.
Gde je tražena originalna dokumentacija?
Prema objavljenim informacijama, tokom istrage dokumentacija je tražena na više adresa. Arhiv Vojvodine i Istorijski arhiv Novog Sada odgovorili su da ne poseduju traženu dokumentaciju. Preduzeće Neimar, koje je gradilo stanicu i kasnije otišlo u stečaj, imalo je predmere, predračune i ugovore o građenju za pojedina krila objekta, ali ne i kompletnu projektnu dokumentaciju.
Otvoreno pitanje: kada je i na osnovu kojih dokumenata projektantski tim za rekonstrukciju procenjivao postojeću konstrukciju krila B? Pronalazak statičkog proračuna iz 1963. godine krajem 2024. ne dokazuje sam po sebi da nijedan deo dokumentacije nije postojao ranije, ali otvara pitanje šta je tačno bilo dostupno projektantima pre početka radova.
14. Konstrukcija nadstrešnice – kako je bila oslonjena na zgradu
Za razumevanje događaja od 1. novembra 2024. najvažnije je razumeti način na koji je nadstrešnica bila povezana sa staničnom zgradom.
Nadstrešnica iznad glavnog ulaza bila je deo konstrukcijskog sistema krila B. Nije bila nezavisna konstrukcija koja je samo prislonjena uz fasadu. Njena veza sa zgradom ostvarivala se preko dva sistema oslanjanja:
- preko armiranobetonskih stubova na prednjoj, odnosno južnoj fasadi;
- preko zatega koje su povezivale nadstrešnicu sa prepustom krovne konstrukcije.
Prema stručnom prikazu Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nadstrešnica je bila pravougaona armiranobetonska ploča dužine oko 48,38 metara, širine oko 7,05 metara i debljine oko 45 centimetara. Procena njene težine iznosila je približno 190 tona.
Isti prikaz navodi da je konstrukcija imala 18 zategnutih elemenata: 16 unutrašnjih kosih zatega i dve krajnje, postavljene vertikalno. Unutrašnje zatege bile su pod uglom od približno 70 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan.
To znači da je opterećenje nadstrešnice bilo raspoređeno na više tačaka i prenošeno na noseće elemente zgrade. Zatege su imale posebno važnu ulogu jer su prenosile deo opterećenja sa nadstrešnice na krovnu konstrukciju.
Šta se dogodilo sa tim vezama?
U nalazu veštaka Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, predatom tužilaštvu 20. novembra 2024, opisano je da je došlo do gotovo istovremenog kidanja žica zatega na mestima njihovog povezivanja sa krovnom konstrukcijom. Nakon toga došlo je i do razaranja veza poprečnih greda nadstrešnice sa stubovima južne fasade. Detalji nalaza objavljeni su u okviru dokazne dokumentacije, a javnosti su predstavljeni i kroz izveštaje o veštačenju.
Ovo je bitno razlikovati od pojednostavljenog objašnjenja da je „pukla betonska ploča“. Nalaz opisuje otkazivanje složenog sistema veza i nosećih elemenata.
15. Zatege, kablovi za prednaprezanje i tačke povezivanja
Zatege su bile sastavljene od čeličnih žica za prednaprezanje. Njihova funkcija bila je da prenesu sile između nadstrešnice i krovne konstrukcije.
Kod takvog sistema stanje čeličnih žica, njihova zaštita od korozije, način ankerovanja i stanje mesta na kojima ulaze u konstrukciju imaju presudan značaj za trajnost i nosivost.
U nalazu veštaka, prema podacima koje je 17. avgusta 2026. objavio portal 021, kao najizraženiji faktor smanjenja nosivosti navedena je korozija kablova za prednaprezanje. Prema laboratorijskom ispitivanju Instituta za ispitivanje materijala IMS iz Beograda, približno 40 odsto kablova bilo je potpuno neaktivno u trenutku urušavanja.
Posebno je analizirano mesto na kojem su se zatege povezivale sa krovnim nosačem, odnosno testerastom krovnom konstrukcijom.
Prema prikazu nalaza, korozija je zahvatila deo kablova na dužini od približno 23 centimetra, između kraja zatege i kotve. Veštaci su ukazali na mogućnost da je način ugradnje, odnosno postojanje zazora oko prolaza zatege kroz otvor, omogućavao prodor atmosferskih uticaja i stvaranje uslova za koroziju.
Ovaj podatak ima dva važna vremenska aspekta:
- Kablovi i njihova zaštita bili su deo konstrukcije iz vremena prvobitne izgradnje.
- Njihovo propadanje moralo je biti razmatrano u okviru održavanja i procene postojećeg stanja konstrukcije pre i tokom rekonstrukcije.
Prema veštačenju, nedostatak je mogao biti uočen pregledom konstrukcije u okviru kontrolnih pregleda predviđenih redovnim održavanjem.
Ovde se otvara i posebno pitanje: ko je i kada poslednji put pregledao mesta povezivanja zatega sa krovnom konstrukcijom? Za odgovor nisu dovoljni opšti navodi da je stanica održavana ili da je obavljen vizuelni pregled. Potrebni su datirani zapisnici, izveštaji o pregledu, fotografije, nalozi za održavanje i eventualne preporuke za sanaciju.
16. Rekonstrukcija i dodatno opterećenje – šta je predviđeno, a šta je zatečeno
Jedan od najvažnijih delova veštačenja odnosi se na promenu opterećenja nadstrešnice tokom vremena.
Prema nalazu veštaka koji je deo potvrđene optužnice, opterećenje konstrukcije povećavalo se u više faza.
Prva faza – prvobitna izgradnja 1964. godine
Prema nalazu, prilikom izgradnje umesto projektovanog sloja za pad izveden je sloj nearmiranog betona. Taj sloj bio je približno 65 kilograma po kvadratnom metru teži od rešenja predviđenog projektom.
Dakle, razlika između projektovanog i izvedenog stanja postojala je još od izgradnje stanice.
Druga faza – radovi tokom rekonstrukcije
Prema istom nalazu, projektom rekonstrukcije bilo je predviđeno uklanjanje svih slojeva do betonske podloge.
Međutim, prilikom uviđaja nakon urušavanja utvrđeno je da stari sloj nearmiranog betona nije uklonjen. Nije uklonjena ni keramička obloga sa donje strane nadstrešnice.
Prema obračunu iz veštačenja, ti zadržani slojevi predstavljali su dodatno opterećenje od oko 20 kilograma po kvadratnom metru.
Ovo je važno zato što se ovde ne radi samo o pitanju da li je nešto urađeno ili nije urađeno. Reč je o razlici između projektovanog postupka rekonstrukcije i zatečenog stanja nakon izvođenja radova.
Treća faza – staklo i metalna podkonstrukcija
Na nadstrešnici je postavljena staklena površina sa metalnim okvirima. Prema nalazu veštaka, taj dodatak predstavljao je opterećenje od približno 27 kilograma po kvadratnom metru.
Staklo i metalna podkonstrukcija nisu bili samo estetski dodatak. Njihovo postavljanje menjalo je ukupno opterećenje konstrukcije, a veštaci su ukazali i na dodatne uticaje vetra i snega zbog povećane površine.
Obračun dodatnog opterećenja
| Element | Dodatno opterećenje prema nalazu |
|---|---|
| Razlika u sloju izvedenom 1964. godine | oko 65 kg/m² |
| Zadržani stari slojevi tokom rekonstrukcije | oko 20 kg/m² |
| Staklo i metalni okviri | oko 27 kg/m² |
| Ukupno | oko 107 kg/m² |
Prema obračunu veštaka, ukupno povećanje iznosilo je oko 107 kilograma po kvadratnom metru, odnosno približno 23,11 tona za celu nadstrešnicu. Novosadski informativni portal 021
Dodatno opterećenje nadstrešnice
Vrednosti u kilogramima po kvadratnom metru, prema objavljenom prikazu nalaza veštaka.
0 kg/m²20 kg/m²40 kg/m²60 kg/m²80 kg/m²Izvedeno 1964.Zadržani slojeviStaklo i okviri
Ove vrednosti treba čitati kao obračun iz nalaza veštaka, a ne kao samostalni dokaz da je bilo koji pojedinačni element izazvao urušavanje. Nalaz ih posmatra zajedno sa stanjem zatega i smanjenom nosivošću konstrukcije.
Šta je projektom moralo biti provereno?
Prema objavljenom prikazu veštačenja, postojeća konstrukcija stanice, uključujući nadstrešnicu, nije bila obuhvaćena projektom na način koji bi prikazao njeno postojeće stanje i proverio povećanje opterećenja nastalo ugradnjom staklenog pokrivača sa aluminijumskom podkonstrukcijom.
Veštaci su ocenili da je, imajući u vidu starost objekta i nedostatak arhivske dokumentacije, glavni projektant trebalo da ukaže na potrebu izrade elaborata o proceni stanja konstrukcije.
To je jedna od ključnih tačaka za nastavak istraživanja projektantske odgovornosti: nije dovoljno utvrditi ko je potpisao projekat rekonstrukcije. Potrebno je utvrditi ko je bio odgovorni projektant konstrukcije, ko je obrađivao arhitektonsko rešenje, ko je odobrio dodavanje staklene konstrukcije i ko je morao da proveri njeno dejstvo na postojeće noseće elemente.
17. Projektna dokumentacija – propusti u proceni postojećeg stanja
Nalaz veštaka ne zaustavlja se na pitanju dodatnog opterećenja. Posebno razmatra način na koji je izrađena projektna dokumentacija za rekonstrukciju.
Prema objavljenom prikazu nalaza, projektanti su tehničku dokumentaciju formirali polazeći od pretpostavke da je postojeća konstrukcija objekta u ispravnom stanju. Veštaci su ocenili da je trebalo sprovesti postupke kojima bi se utvrdilo stvarno stanje konstrukcije i njena podobnost za planirane radove.
U tom delu izdvajaju se tri pitanja:
17.1. Da li je postojao snimak postojećeg stanja konstrukcije?
Snimak postojećeg stanja nije samo arhitektonski prikaz fasade i prostorija. Za konstrukciju je potrebno utvrditi položaj i dimenzije nosećih elemenata, način oslanjanja, stanje materijala, eventualna oštećenja i međusobne veze elemenata.
Prema nalazu, nedostatak takvog prikaza trebalo je da bude prepoznat već u projektantskoj fazi.
17.2. Da li je trebalo izraditi elaborat o proceni stanja konstrukcije?
Veštaci smatraju da je starost objekta i nedostatak arhivske dokumentacije trebalo da budu razlog za izradu elaborata o proceni stanja konstrukcije.
To je naročito važno kod objekta koji je izgrađen šezdesetih godina, a čija je nadstrešnica bila povezana sa krovnom konstrukcijom preko zatega. Bez pouzdanog utvrđivanja postojećeg stanja nije bilo moguće odgovorno zaključiti da li konstrukcija može da prihvati nova opterećenja.
17.3. Da li su revizija i tehnička kontrola uočile nedostatke?
Prema nalazu veštaka, revident projekta konstrukcije trebalo je da ukaže na nedostatak snimka postojećeg stanja i zahteva da se taj propust ispravi. Isto se odnosi i na tehničku kontrolu projekta konstrukcije.
Ovo pitanje je važno zbog raspodele odgovornosti. Projektant nije jedina osoba koja učestvuje u nastanku i proveri tehničke dokumentacije. Postoje i revizija i tehnička kontrola, čija je svrha upravo da se nedostaci u projektovanju prepoznaju pre nego što dokumentacija postane osnov za izvođenje radova.
Za nastavak istrage potrebno je identifikovati konkretna lica koja su obavljala ove poslove, njihove licence, potpise, datume i sadržaj primedaba. Opšta ocena da je kontrola trebalo da reaguje ne govori sama po sebi ko je bio zadužen za pojedinačni deo dokumentacije.
18. Izvođenje radova – šta je zabeleženo u građevinskom dnevniku?
Jedan od najznačajnijih delova nalaza odnosi se na evidenciju radova na krovu i fasadi u zoni nadstrešnice.
Prema tekstu nalaza objavljenom u avgustu 2026, poslednji upis u građevinski dnevnik izvršen je 9. oktobra 2024. godine. Iako su se radovi izvodili na fasadi i krovu, u dnevniku nije bilo upisa o uočenim oštećenjima nadstrešnice, zatega ili njihovih veza sa krovnom konstrukcijom.
U nalazu se posebno izdvajaju sledeće okolnosti:
- Nije evidentirano stanje nadstrešnice prilikom skidanja postojećih obloga.
- Nije evidentirano stanje prilikom izvođenja novog sloja za pad.
- Nije evidentirano stanje prilikom postavljanja staklene obloge.
- Nije upisano ko je naredio radove na bojenju dela testeraste krovne konstrukcije.
- Nije evidentirano ko je kontrolisao radove na mestima oko zatega, gde su pojedini delovi bili krpljeni malterom.
Veštaci su ukazali i na fotografije na kojima se, prema njihovoj oceni, vide nedostaci na spoju zatega i testeraste krovne konstrukcije. Ti nedostaci, prema nalazu, ukazivali su na potrebu za detaljnijim pregledom.
Podizvođač Starting
U ovom delu nalaza pominje se i podizvođač Starting, koji je izvodio radove na tom delu konstrukcije. Veštaci navode da je izvođač koji je radio na mestu spoja zatega i krovne konstrukcije mogao eventualno da uoči nedostatke.
To nije isto što i tvrdnja da je podizvođač znao da će doći do urušavanja. Potrebno je utvrditi koje je radove tačno izvodio, ko je bio prisutan, kakva je bila vidljivost spojeva tokom radova, kakva su uputstva dobijena i da li je bilo upozorenja ili prijava problema.
Odgovornost izvođača i nadzora
Prema istom nalazu, ni nadzorni organ nije uneo u građevinski dnevnik stanje nadstrešnice prilikom uklanjanja obloga, izvođenja novog sloja za pad i postavljanja staklene obloge.
Veštaci ocenjuju da je odgovorni izvođač trebalo da pregleda objekat i da pismeno upozori investitora, a po potrebi i nadzor, na nedostatke u tehničkoj dokumentaciji. Slična obaveza pregleda i reagovanja odnosila se i na stručni nadzor.
Ovo je važno jer se time pitanje odgovornosti proširuje sa projektovanja na izvođenje radova. Nije dovoljno utvrditi šta je bilo nacrtano u projektu. Potrebno je uporediti projekat, građevinski dnevnik, fotografije sa gradilišta i stvarno izvedeno stanje.
19. Šta je utvrđeno, a šta još mora da se razjasni?
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu objavilo je 27. januara 2025. da je javnosti stavilo na uvid 791 stavku dokazne dokumentacije, sa više desetina hiljada stranica teksta i vizuelnog materijala. Tužilaštvo je navelo da je ta dokumentacija sastavni deo optužnice podnete Višem sudu u Novom Sadu.
Portal 021 je 17. avgusta 2026. objavio detalje nalaza veštaka koji se nalaze u potvrđenoj optužnici. U tom prikazu navedeno je da su veštaci ostali pri svom nalazu i mišljenju i prilikom ispitivanja pred tužiocem, uz prisustvo advokata okrivljenih i stručnih savetnika.
Na osnovu do sada pregledane dokumentacije mogu se izdvojiti sledeće grupe činjenica i otvorenih pitanja:
| Oblast | Šta navodi dokumentacija | Šta treba dodatno razjasniti |
|---|---|---|
| Originalna konstrukcija | Nadstrešnica je bila povezana sa krovom preko zatega | Kompletan izvorni projekat i detalji svih veza |
| Stanje zatega | Nalaz navodi koroziju i oko 40% neaktivnih kablova | Ko je i kada poslednji put pregledao spojeve |
| Dodatno opterećenje | Obračunato oko 107 kg/m² više od prvobitno projektovanog | Ko je odobrio promene i ko je proverio nosivost |
| Projektovanje | Postojeće stanje konstrukcije nije adekvatno obrađeno | Ko je potpisao pojedinačne projekte i kontrole |
| Izvođenje radova | Stari slojevi nisu uklonjeni, a dnevnik nema potrebne upise | Ko je izvodio, kontrolisao i odobravao pojedine radove |
| Stručni nadzor | Nisu evidentirane potrebne kontrole stanja nadstrešnice | Ko je bio neposredno zadužen za ovaj deo objekta |
Izvori i dokumentacija
1. 021.rs / Nova ekonomija, „Pronađen deo projekta Železničke stanice iz 60-ih godina: Objašnjena konstrukcija nadstrešnice“, 31. decembar 2024.
2. 021.rs / Insajder, „Veštačenje novosadskog FTN-a pokazalo: Nesreća na Železničkoj stanici mogla da bude sprečena“, 18. decembar 2024.
3. 021.rs, „Dva faktora pada nadstrešnice: Evo šta je otkrilo veštačenje“, 17. avgust 2026.
4. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, dokazna dokumentacija u predmetu pada nadstrešnice, objavljivana od 30. decembra 2024. godine.
5. 021.rs, „Novosadsko tužilaštvo tvrdi: Objavljena sva dokumentacija o padu nadstrešnice Železničke stanice“, 28. januar 2025.
6. N1, „Ministarstvo odbilo zahtev N1 za informacijama u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu“, 25. novembar 2024.
