Đurđic je pravoslavni praznik kojim se obeležava uspomena na prenos moštiju Svetog Đorđa (Georgija) i obnovljenje hrama u koji je položeno njegovo telo. Crkva ovim danom proslavlja prenos moštiju svetitelja iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, čime je ispunjena njegova poslednja želja — da počiva u rodnom kraju, među svojim narodom.
U narodnoj tradiciji, dani od Đurđica pa do Svetoga Mrate (24. novembra) nazivaju se Mratinci. Veruje se da se u tom periodu ne daje ništa iz kuće, ne šije se i ne pere se veš, kako bi godina koja dolazi bila mirna, a dom zaštićen od svake nesreće.
Sveti Đorđe se na ikonama najčešće prikazuje na belom konju, u trenutku kada kopljem savlađuje aždaju. Ta slika simbolizuje trijumf dobra nad zlom, vere nad strahom, hrabrosti nad tamom.
Đurđic, kao „mala slava“ Svetog Đorđa, ostaje dan sećanja, poštovanja i tihog sabranja u verovanju da svetitelj i danas štiti one koji ga prizivaju.
