Prošao si pored mene, a druga ti je sada u mislima. Prolaziš, a ne vidiš me.
Njen odraz je sada u tvojim očima. Za sve ostale si sada slep, a ja sam to i želela.
Mislio si da si me izgubio negde uz put sreće ali to je bio samo tvoj osećaj. Vikala sam u sebi „Pogledaj me!!!“
Negde uz put ja sam čvrst korak napravila. Nisam se ni okrenula da bi te pogledala.
Zgazila sam svu tvoju maštu i prepustila te besu. Nisam se kajala.
Mislio si da se smejem, a ja sam u sebi patila. Nisi ti ono što sam želela ja.
Videla sam kako te gleda, a to je ono što si tražio. Ja sam ti je donela.
U svetu bez mašte odraze njene tražiš. Kao da nisam ni postojala.
Ja sam suđena da nemam nikoga. To je jedini put koji sam odabrala.
Sudbini se prepustila i sve greške sebi oprostila. To sam sada JA!
U nekim trenucima želela sam da nemaš nikoga. Svoju nesreću sam tebi birala.
Sada želim da je voliš kao što si mene voleo. I da ona nije JA!
Autor: Aleksandar od Beograda
