Danas su počeli Nekršteni dani

Prema starim predanjima,od 10.januara do 19.januara ( Bogojavljanje) nazivaju se Nekršeteni dani. Nekršteni dani dobili su naziv jer je u tom periodu Isus Hrist nije bio kršten. U tim danima može se mrsiti i sredom i petkom,osim na Krstovdan koji pada 18.januara. Verovalo se da tokom nekrštenih dana demoni i zli duhovi lutaju zemljom tokom noći. Zato su naši stari, sve stvari unosili u kuću,a pogotovo dečiju odeću jer se verovalo da ako je ugledaju zli duhovi da mogu baciti neke vradžbine. Postojalo je pravilo da se tokom Nekrštenih dana…

Read More

Verovanja i običaji na Spasovdan

Hrist je nakon Vaskrsenja proveo 40.dana sa svojim apostolima kako da šire veru pa je ovaj dan nazvan Spasovdan. Kao i kod mnogih praznika i za ovaj se vezuje nekoliko verovanja a u koje se nekada verovalo i primenjivalo. U nekim krajevima su se na ovaj dan pravili krstići od raznih grančica i stavljali ili kačili na samu kuću jer se verovalo da donosi spasenje za porodicu i kuću. Verovalo se da na ovaj dan treba sakupljati cveće i da ih kuća bude puna kako bi uvek mirisala i donela…

Read More

Narodni običaji i verovanja na Đurđevdan

Đurđevdan je praznik sa jako puno običaja od magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, do praznika vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Malo koji praznik ima toliko običaja i verovanja kao Đurđevdan. Đurđevdan se smatra za granicu između zime i let. Glavne običaje Đurđevdana čine pletenje venaca od đurđevskog cveća,umivanje vodom u kome se nalazi đurđevak,kupanje na reci,kite kapije i ulazna vrata u kući. Kićenje vrata i prozora se vrši dan pred Đurđevdan ili rano ujutro – „Da godina bude…

Read More

Vaskrsni ponedeljak – narodni običaji i verovanja

Vaskrsni ponedeljak  je drugi dan proslavljanja Vaskrsenja Hristova.Na uskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, ali kako je dan ranije predviđen za najužu porodicu, ovog dana se ugošćavaju kumovi, rodbina, prijatelji. U nekim vojvođanskim selima je običaj da momci tog dana polivaju devojke vodom.Slobodni momci obilaze devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju ali nose i kantice sa vodom kojom će politi devojku. Polivanje vodom predstavlja skidanje predhodnih devojačkih grehova kao što je Isus svojim apostolima oprao noge.Takodje, smatralo se da što više momak polije devojku…

Read More

Vaskr – Narodni običaji i verovanja

Ukućani se rano ujutro umiju vodom i odlaze u crkvu na jutrenje i Vaskršnju Liturgiјu,gde su sa sobom poneli Uskršnja jaja. Prema običajima, Jedan deo jaja se podeli u crkvi a drugi deo nakon bogosluženja rodbini,prijateljima i bliskim osobama. Nekada se nakon liturgije u crkvi postavljalo oko crkve posluženje poput vina,mesa,rakije a onda se pevalo i igralo. U sеlima јužnе Srbiје, prvо sе prima „kоmka“ – pričеšćuјu sе, i tо pоštо su svi ukućani svеčanо sе оbukli za Uskrs. Коmka sе kоd kućе; prvо dоmaćica sprеmi rеsе оd drеna, kоprivе i…

Read More

Verovanja na Svetog Jovana Krstitelja

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Jovana Krstitelja i misli se da je ovo treća najveća slava kod Srba. U narodu je postojala izreka „“ U Jovana višega i pribranijega nema.“ Veruje se da Jovan stoji na vratima onoga sveta i propušta duše umrlih. U narodu postojalo je verovanje da se u ponoć na Svetog Jovana stavi jedno jaje u vodu i ukoliko ono potone sudnji dan je blizu. Poznato je i kod katolika i kod pravoslavaca da se na dan Jovana Krstitelja ljudi kume i bratime,…

Read More

Badnji dan – Verovanja i običaji

Badnji dan se proslavlja 6. januara , dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. BADNJAK – Zavisno od delova Srbije biraju se različiti badnjaci u istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta. Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ,veruje se da ima magičnu moć. Pazi se da iver ne padne na zemlju, pa je sa onime ko seče badnjak…

Read More

Narodni običaji i verovanja na Spasovdan

Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dan nakon Vaskrsa. Spasovdan se proslavlja odlaskom u crkvu na verski obred gde bi nakon toga domaćini pozvali goste u svoju kuću na bogatu trpezu a u nekim sredinama se umesto u kuću praznik obeležavao ispred crkve. Peklo se jagnje,služilo se vino,prodavci su prodavali bombone,razne predmete posvećene Spasovdanu. Veruje se da se na Spasovdan netreba brijati,kupati i netreba spavati kako nebi spavali tokom cele godine. Foto:Ilustracija/pixabay

Read More

Đurđevdan – Narodni običaji i verovanja

Đurđevdan je praznik sa jako puno običaja vezanih za njega, magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji. Glavne običaje Đurđevdana čine pletenje venaca od đurđevskog cveća,umivanje vodom u kome se nalazi đurđevak,kupanje na…

Read More