1. strofa
Tri minute pre taksija
stojim u hodniku bez glasa.
Kofer nije težak —
teže je što sam ćutala previše puta.
Na stolu ključevi i poruke stare,
u ogledalu žena što više ne čeka.
Ti spavaš mirno k’o da je normalno
što se ljubav seli bez konflikta.
Refren
Tri minute pre taksija
svaka istina dođe na red.
Nisi me izgubio večeras —
gubio si me godinama unazad, red po red.
Tri minute pre taksija
shvatiš ko si bio, ko ne.
Ja nisam drama što ostaje,
ja sam žena koja ode.
2. strofa
Lift se spušta sporije nego inače,
grad diše kroz staklo.
Telefon ti svetli — ne zoveš,
jer znaš da je gotovo.
Nismo se raspali naglo,
samo smo prestali da budemo mi.
Ti si birao komfor tišine,
ja sam birala da odem i preživim.
Refren
Tri minute pre taksija
svaka istina dođe na red.
Nisi me izgubio večeras —
gubio si me godinama unazad, red po red.
Tri minute pre taksija
shvatiš ko si bio, ko ne.
Ja nisam drama što ostaje,
ja sam žena koja ode.
Kad vrata zatvori vozač,
nema više „čekaj“.
Neke ljubavi ne pucaju glasno —
samo se spakuju.
Aleksandar od Beograda
