Veoma sam zahvalan Borisu Podreki, arhitekti svetskog glasa, koji radi u Beogradu pretvaranje našeg centra u pešačku zonu zato što je uzeo učešće u radu Odbora za podizanje spomenika Zoranu Đinđiću, rekao je gradski menadžer Goran Vesić.
– Podreka je predložio, a odbor prihvatio, da spomenik Zoranu Đinđiću bude na mestu gde sada počinje trolejbuska okretnica u osi sa Njegoševim spomenikom i zgradom na Studentskom trgu 10, gde je živeo, s jedne strane, kao i u osi sa centralnim ulazom Etnografskog muzeja sa druge strane. Sada možemo da raspišemo konkurs za spomenik. Kako je Odbor već uradio istorijski deo konkursa, tim Podreke će uraditi arhitektonski deo i ja se nadam da ćemo konkurs da objavimo do kraja godine, rekao je Vesić koji je zahvalio predsedniku Vlade RS Aleksandru Vučiću na predlogu za podizanje spomenika, na njegovoj ličnoj i podršci vlade za realizaciju ovog projekta.
Spomenik Zoranu Đinđiću, koji će se nalaziti tačno preko puta Njegoša na platou Filozofskog fakulteta, postaće centralna tačka rekonstruisanog Studentskog trga.
Ovaj skver će, zajedno sa Vasinom ulicom, prema planovima grada biti pretvoren u pešačku zonu ispod koje će se izgraditi podzemna garaža, a završetak čitavog projekta predviđen je za mart 2018. godine.
U tu svrhu Grad Beograd je još u februaru angažovao čuvenog arhitektu Borisa Podreku.
– Studentski trg kakav je danas i nije trg, već jedan hermafrodit – ni park, ni ulica, ni skver. NJegov izgled će biti potpuno drugačiji, a u centru će se naći spomenik Zoranu Đinđiću. Kada smo se odlučivali za poziciju, mislili smo o tome da se spomenik mora videti s oba kraja trga, i od Narodnog pozorišta, i iz pravca Kalemegdana. Mesto koje smo odabrali, preko puta Platoa, tačno je po 400 metara udaljeno od obe ove tačke – rekao je za Blic profesor Podreka.
On je dodao da se perfektno uklopilo i to što će spomenik biti između stana u kome je Đinđić nekada živeo, Filozofskog fakulteta na kome je diplomirao i spomenika NJegošu.
Spomenik će biti centralna tačka trga, oko koje će nići novi, uređeni prostor.
– Skver će biti jako dug. U centralnom delu ćemo postaviti neki tamniji kameni tepih, s čije će jedne strane biti Etnografski muzej, kao čuvar davne prošlosti, a sa druge spomenik Zoranu Đinđiću, kao simbol aktuelne prošlosti. To će biti fini balans – dodao je on.
Na pešačkoj zoni vozilima neće biti dozvoljen pristup, izuzev možda elektrobusima ili tramvaju.
– Trg ćemo očistiti od trolejbusa, taksija i drveća, što će ga proširiti. Ipak, zbog podzemne garaže, na njemu će se naći i šest ružnih rupa – rampe, kućice i liftovi za garažu, koje treba da se zamaskiraju. U tome će nam možda pomoći i jedna mala struktura, zovimo je pergola, koja će zimi biti prelepo okićeni božićni kutak, a tokom vrućih letnjih meseci Beograđanima će pružati hlad. Druga varijanta je da se rupe pokriju svetlom ili zelenilom, sve dok se ne imitira park – dodao je on.
Konkurs za spomenik tragično nastradalom premijeru biće raspisan do kraja godine i biće međunarodnog karaktera. Umetnici neće biti ograničeni formom, te se u obzir neće uzeti samo skulpture već i stepenice, fontana ili neka druga metafora, sve dok je u tri dimenzije. Čelnici grada se nadaju da će već u maju imati idejno rešenje, a da će artefakt biti gotov do jeseni,saopštavaju iz Gradske uprave.
