1. strofa
Dolaziš kad padne mrak,
kad te život malo slomi.
Kad ti druge zatvore vrata,
setiš se da znaš gde sam — u kom stanu, na kom broju, u kom lomu.
Navik’o si da te čekam,
da sam uvek ista — mirna.
Al’ ja nisam tvoja pauza,
niti stanica usputna, niti tiha firma.
Refren
Nisam ti ja sigurnost,
nisam plan B kad ti sve krene nizbrdo.
Nisam ti ja luka kad oluja krene,
pa da me zoveš samo kad je nevreme.
Ja sam ili sve — ili ništa,
ili biraj me, ili ne zovi više.
Nisam ti ja sigurnost,
ja sam izbor — a ti ga nikad nisi umeo.
2. strofa
Znaš moj glas kad ti treba mir,
znaš moj dodir kad si slab.
Al’ kad treba da stojiš javno,
tad si tih, tad si „ne znam“, tad si „sutra ću, ajd’“.
Neću više da budem tiha,
da razumem tvoje faze.
Ja sam žena, ne rezervna opcija,
ne čuvam mesto za tvoje prazne izlaze.
Refren
Nisam ti ja sigurnost,
nisam plan B kad ti sve krene nizbrdo.
Nisam ti ja luka kad oluja krene,
pa da me zoveš samo kad je nevreme.
Ja sam ili sve — ili ništa,
ili biraj me, ili ne zovi više.
Nisam ti ja sigurnost,
ja sam izbor — a ti ga nikad nisi umeo.
Most (kratko, oštro)
Neću da budem tvoj mir kad gori,
neću da budem tvoj alibi.
Ako me hoćeš — stani.
Ako ne — produži.
Finalni refren (kraći, udarni)
Nisam ti ja sigurnost,
nema više čekanja.
Ja sam žena koja bira sebe —
a ti si lekcija. Ne sudbina.
