Bilo nekada u Beogradu

Ustala sam danas rano da pokucam na vrata domaćinske kuće i donesem radosne vesti. Domaćin me očekuje, jer već će dve godine kako mu dolazim s radošću, a kako on kaže – i sa srećom u kuću. Čeka on da mu sin na noge stane, pa da s njim po badnjak krene, a ne sa…

Oni su bili deca koja su dobila zlatne epolete da bi postali odrasli ljudi . „Đački odred“ , kako su ih još zvali, bili su budućnost zemlje, a budućnost je prerano došla i poslala ih te 1914. godine da budu hrabrost i odvažnost koja je u tom trenutku možda nedostajala pored municije u srpskim redovima.…

Jedna od noću u Beogradu gde god pošao uvek te vodi samo na jedno  mesto gde ćeš se moći osetiti delom Beograda. Da sam živeo u nekadašnjem Beogradu verovatno bih prošao i Balkanskom ulicom gde su se u kafanama uglavnom okupljali oficiri nižeg ranga koji su tražili posebnu vrstu provoda. Prošao bih kako bih video…

„Što u Hrista skupljaš prste, kada te ja punom šakom mogu darivati, Ermile? Puna šaka bogatstva bolja je nego stege oko ruku.“ Ermila su na kolenima držali vojnici pred carem Likinijem, ne dajući mu da se slučajno uspravi i na nogama obrati caru. „Care, što prosipaš bogatstvo kada mi bogatstvo ne daješ? Care, ispružiću šaku…

U nekadašnjem Beogradu, naročito nakon Prvog svetskog rata, običaji obeležavanja velikog praznika Bogojavljenja menjali su se u skladu sa vremenima koja su dolazila. Ipak, jedan način proslave ostajao je nepromenjen sve do Drugog svetskog rata. Već u ranim jutarnjim satima, veliki broj građana – koji se iz godine u godinu uvećavao – okupljao se oko…

Početkom 20. veka Beograd je još uvek bio grad u kojem su se običaji donosili u zavežljajima – iz Šumadije, sa juga, iz Banata, sa Kosova i iz planinskih sela. Svaka kuća je, zavisno od kraja iz kojeg je poticala porodica, Badnji dan obeležavala na svoj način, ali je suština ostajala ista: mir, tišina i…

Nakon Prvog svetskog rata,Beograd je bio razrušen i opustošen grad. Autrougarska je pokrala sve što se pokrasti moglo u Beogradu,a to nije važilo samo za Beograd već i za celu Srbiju, gde su bugaraski i nemački vojnici sve prevozili u svoje države. Već u prvim danima obrazovane su komisije koje će popisivati oštećene kuće i…

Danas već svi znamo da „divljih taksista“ ima na svakom uglu preko celog dana,čak se nalaze i na samim taxi stanicama u centru grada. Obično loše prođu turisti koji nisu upoznati sa razlikom regularnih od „divljih taksista“ koji će im određenu rutu naplatiti možda i više od koliko bi trebalo. I pre taksi vozila gradska…

Slavu Svetog Andreja Prvozvanog, slavi porodica Karađorđević, a tokom njihove vladavine, u jutarnjim satima, kraljevska porodica išla je na Bogosluženje. Na Bogosluženje obično je kraljevska porodica išla u Sabornu crkvu , ali služeno je i u Dvorskom hramu na Dedinju. Nakon Bogosluženja dolazilo je sveštenstvo na sečenje kolača u Kraljevski dvor. Sečenju kolača pored kraljevske porodice…

U toku Prvog svetsko rata ,majke koje su poslale svoje jedince da brane Srbiju, pozdravljale su ih preko prvog vojnika kojeg vide ili su ih dozivale nadajući se da su oni upravo nalaze u tom puku koji prolazi pored njihovog sela. Jedna od majki ostala je zapisana u vremenu jer je zajedno sa vojskom po…

Beogradska priča je inspirisana istinitim događajem. Već i onako izmoren od posla koji počinjem izjutra,a završavam ga kada se gazda udostoji da dođe i da mi plati dan, što je obično kada već fenjeri počinju da uveliko svetle beogradskim ulicama. Silazio sam Durmitorskom ulicom kada začuh,pored vetra koji je neumoljivo nosio hladnoću januarske večeri, plač…

„Vaše veličanstvo, drugi pešadijski puk „Knjaz Mihajlo” spreman je za komandu!“ – Raportirao je potpukovnik ispred kralja Petra I. Uzdignute glave kraj Petar I prošao je ispred puk želeći da oda svoju čvrstinu ali već kada je zamakao osećao se slabim i želeo je to i da pokaže. „Prošao sam pored vas uzdignute glave ali…

Vraćali smo se iz crkve kada potrčah preko Trga ali majka viknu: „Miloše netrči preko stambola“ , ljutitim glasom majka me upozori. Zaustavih se začuđeno.Odmahnuh rukama jer nevideh nikakvu opasnost oko sebe.Upitah majku; „Majko, kakvog stambola?“ Ona zastade i prekrsti se,pa nastavi hodom do mene ,dok sam je u nekom strahu očekivao je blizu mene.…

Drvo Beograda na Kalemegdanu stoji samo, udaljeno od ostalih svojih prijatelja. Neki bi rekli da usamljeno gleda na Beograd i na svoje prijatelje koji su na travi okruženi klupama i spomenicima ljudi koji su nas na razne načine zadužili. Možda je upravo, on ili ona, Drvo života Beograda koji sa svojim krošnjama nadgleda Beograd kako…

Ima dana kada se setim priča o mojim precima koje su mi pričali babe i dede i uvek sam se pitao da li sam ih ,poslednji ja,učinio ponosnim bez obzira što u životu nisam učinio ništa toliko veliko što bi se u knjige upisalo. Ni njihove priče nisu u knjigama zapisani ali su učinili toliko…

Digao je on mač da srpski narod u Prvi ustanak povede i mi smo svi ustali, ali ne da bi stali uz njega, već uz zastavu koju je svaka naša kuća imala. Mi smo beograđani i verovatno bi ste rekli, bili, ali tamo gde duša i srce ostanu tu prošlost tragova nema. Vi svi znate…

Majka me rano probudi da ni sunce kroz prozor još nisam video a ni kuću bilo koju beogradsku. Sedeli smo pored ugrejane furune ja i mati, dok otac je u dvorištu uskršnja jaja krio. Majka počne pripremati korpa koja joj bi skoro puna uskršnjih jaja pre nego što pođosmo do crkve. Reče mi da ove…

Neki bi rekli da su tih ’80-tih godina dobro živeli, i verujem, ali ja nisam jedan od njih. Živeo sam kao nomad sa 11. godina jer nismo imali svoj stan. Moja majka i očuh obijali su prazne stanove kako bi imali gde da spavamo moja sestra i ja. Svaka nedelja drugi stan i druga okolina…

Svi smo se već spremili da u crkvu idemo. U maramicu mi je mama stavila nekoliko grančica vrbice kako bi ih u crkvi osveštali. Kada smo izašli na kaldrme čuli su se zvončići na svakom konju koji je prošao a deca imućnija su trčala sa zvončićima. Male dame su venčiće držale na glavi i to…

Moji drugari su večeras spavali u nekadašnjoj Bukurešt mali, a to vidim po njihovoj odeći koja je prljava od blata. Meni se čini da najviše blata je u Bukurešt mali pa čak i kuće od njega grade. Sve je sada o blatnjavom naselju kao daleko sećanje od kada su me gospođa i gospodin uzeli za…

Gledao sam kroz prozor svoje drugare kako jure za gospodom i pokušavaju da ih vežu. Neki od njih mahnu štapom, neki samo pogledom zaustave svaki konopac koji bi mogao doneti dar — onaj koji smiruje gladne stomake. Gledali su nas kao bezvredna bića, jer majke i oce nismo pamtili, a one koji su pamtili smatrali…

Spavali smo svi ispod kuća koje su gradili razni ljudi, a neki od njih su pričali čudnim jezicima i ponekada smo ih oponašali. Kuće uzdignute od zemlje jer je voda ponekad znala da preplavi naselje i blato da proguta svaki napravljeni trag. Blato, prljavo, ali znalo je da nas ugreje u teškim zimama. Kada bi…

Prolazili su ratovi kroz Beograd kao vetrovi kroz tunele i ostavljali širom Beograda mala bosa stopala. Nosili su košulje za koji broj veći, kao i cipele ako su uspeli da dobiju ili nađu. Sami su se starali o sebi na razne načine u pokušaju da neizgledaju kao siročići. Već u ranim jutarnjim časovima stajali su…