Beogradski sajam
Stari izgrađen: 11. septembra 1937.
Novi sajam: 23. avgust 1957.
Osnovano: 1957.
Osnivači: Grad Beograd
Adresa: Bulevar vojvode Mišića 14, Beograd
Beogradski sajam je društvo sa ograničenom odgovornošću za organizovanje sajamskih izložbi. Osnovano je 1957. godine.
Istorija
Godine 1923. osnovano je Društvo za priređivanje sajma.
Godine 1937. na levoj obali Save, na prostoru danas poznatom kao Staro sajmište, izgrađen je sajamski kompleks sa 26 paviljona različite namene i vlasništva, a izlagačima je na raspolaganje stavljeno 17.000 kvadratnih metara prostora pod krovom i još 20.000 na otvorenoj površini.
Prvi Beogradski sajam otvoren je 11. septembra 1937. godine. Svečano ga je otvorio Milan Stojanović, tadašnji predsednik Društva za priređivanje sajma. Prostirući se na 14 hektara zemljišta, Beogradsko sajmište je predstavljalo jednu od najvećih sajamskih površina u jugoistočnoj Evropi. Izgradnjom ovog kompleksa je dobijena prva realizovana arhitektonsko-urbanistička celina na Novom Beogradu.
Sajam je počeo organizovanjem prvog Jesenjeg sajma, a za njim su usledili Izložba živinarstva u decembru 1937, Prolećni sajam u martu 1938. i prvi Beogradski sajam automobila, najstarija sajamska manifestacija Beogradskog sajma.
Na prvoj sajamskoj manifestaciji učestvovala su 883 izlagača, među kojima čak 390 iz inostranstva, a sajam je posetilo preko 300.000 ljudi.
Drugi Jesenji sajam 1938. godine imao je 910 izlagača, a firma Filips je na Sajmu postavila televizijsku emisionu stanicu. Programe te stanice su posetioci sajma mogli da prate na prijemnicima u paviljonima.
Na sajmu su organizovane kulturne manifestacije. Između ostalih na Sajmu je održan Prvi jugoslovenski koncertni festival, aprila 1938. i Drugi festival jugoslovenskih narodnih igara i melodija 1939. godine, a sa približavanjem rata Savez Sokola je na Sajmu organizovao predvojničku obuku. U planu je bilo da se do jeseni 1941. podignu zabavni park i hipodrom za 50.000 gledalaca.
Drugi svetski rat prekinuo je aktivnosti Beogradskog sajma, a sajamski kompleks pretvoren je u nacistički koncentracioni logor, “Jevrejski logor Zemun”, u kome je izvršen veliki pogrom Jevreja,a kasnije Prihvatni logor za različite taoce.
Nakon Drugog svetskog rata
Zbog sećanja na stradanja i žrtve, Staro sajmište nije više moglo da obavlja nekadašnju funkciju, te je nastala ideja o izgradnji novog sajamskog kompleksa na suprotnoj obali reke.
Zbog toga je Narodni odbor Beograda 13. maja 1953. godine doneo odluku o izgradnji novog sajamskog kompleksa. Početku izgradnje je prethodio konkurs na kojem je prva nagrada dodeljena projektu arhitekata Vladete Maksimovića i Milorada Pantovića. Na inicijativu investitora se odustalo od prihvaćenog prvonagrađenog projekta.
Zbog toga je arhitekta Milorad Pantović obišao najmodernije evropske sajmove, i sa novim timom saradnika, inženjerima Brankom Žeželjem i Milanom Krstićem, izneo nov projekat koji je sproveden i kojim je Beogradski sajam dobio izgled kakavi ma danas.
Beogradski sajam je otvoren 23. avgusta 1957. godine, sada po drugi put, dvadeset godina posle prvog. Novi sajamski kompleks obuhvata prostor koji se formirao uz savsku obalu, od raskrsnice Mostar, duž Bulevara vojvode Mišića.
Prva manifestacija bio je Sajam tehnike, otvoren 23. avgusta 1957. Ovu prvu posleratnu sajamsku manifestaciju otvorio je Franc Leskošek, član Saveznog izvršnog veća. Prvi posleratni Beogradski sajam tehnike posetilo je 1.115.000 posetilaca. Godinu dana kasnije, na prvu posleratnu godišnjicu Sajma tehnike i tehničkih dostignuća, odnosno godišnjicu samog Beogradskog sajma, kao i na 20-ogodišnjicu prvog Filipsovog TV emitovanja, iz studija smeštenog na Sajmu TV Beograd emitovao je svoju prvu emisiju.
Epidemija Koronavirusa
Tokom pandemije virusa korona 2020. godine hale Beogradskog sajma adaptirane su za smeštaj pacijenata sa blažim simptomima zaraze. Tokom 2021. godine, hala 3 i hala 11 Beogradskog sajma su postale glavni punktovi za vakcinaciju.
8. avgust 2026
Beogradski sajam dobio je novu pravnu i poslovnu dimenziju. Vlada Srbije osnovala je privredno društvo „SAVA PROPERTIES 2026“ d.o.o. Beograd, u koje je država kao osnivački ulog unela zemljište i objekte u kompleksu Beogradskog sajma.
Vrednost imovine koja se unosi u novo društvo procenjena je na 13.636.719.000 dinara, odnosno oko 116,5 miliona evra.
Ne radi se o simboličnom osnivačkom kapitalu. U pitanju je imovina koja obuhvata više od 161.000 kvadratnih metara zemljišta, odnosno više od 16 hektara prostora na Savskom vencu, zajedno sa velikim brojem objekata koji se nalaze na tim parcelama.
Šta država unosi u novu kompaniju?
Prema odluci o osnivanju, u nenovčani kapital društva ulaze nepokretnosti raspoređene na više desetina katastarskih parcela.
Na spisku se nalaze i neke od najpoznatijih sajamskih hala — hale 7, 8, 9, 10, 11 i 12, kao i delovi hala 13 i 14. Pored njih, u imovinu novog društva ulaze različiti poslovni, pomoćni i magacinski objekti, kao i zemljište na kojem se nalaze.
Procenu vrednosti ove imovine uradio je Gradski zavod za veštačenje. Izveštaj o proceni tržišne vrednosti zemljišta i objekata u okviru Beogradskog sajma sačinjen je 14. maja 2026. godine.
Time je praktično određen početni kapital nove kompanije: država ne unosi novac, već nekretnine.
Firma čiji je vlasnik država, ali čija je delatnost — građevinski projekti
Republika Srbija je jedini osnivač i član „SAVA PROPERTIES 2026“, a osnivačka prava u ime države obavljaće Vlada Srbije.
Kao pretežna delatnost društva navedena je razrada građevinskih projekata.
Upravo taj podatak daje dodatnu težinu osnivanju nove kompanije. U društvo se ne unosi bilo kakva državna imovina, već veliki kompleks zemljišta i objekata na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu.
Istovremeno, odluka predviđa mogućnost da društvo sredstva za poslovanje obezbeđuje iz više izvora — od budžeta Srbije i kredita do prihoda koje bude ostvarivalo sopstvenim poslovanjem.
Nova adresa u kompleksu Beograda na vodi
Poseban detalj predstavlja sedište kompanije.
„SAVA PROPERTIES 2026“ biće registrovana na adresi Karađorđeva 48, odnosno na prostoru kompleksa Beograda na vodi.
Tako će kompanija čiji se početni kapital sastoji od imovine Beogradskog sajma biti formalno smeštena upravo u neposrednom okruženju jednog od najvećih beogradskih razvojnih i građevinskih projekata.
To samo po sebi ne znači da će nova firma nužno biti deo tog projekta, ali lokacija sedišta svakako predstavlja detalj koji će privući pažnju javnosti.
Nekretnine prelaze u vlasništvo društva
Odlukom Vlade predviđeno je i da se „SAVA PROPERTIES 2026“ kod Republičkog geodetskog zavoda može upisati kao jedini vlasnik nepokretnosti koje Republika Srbija unosi kao nenovčani ulog.
Drugim rečima, imovina se ne ostavlja samo kao evidencioni ulog države u nekoj novoj organizaciji, već se predviđa mogućnost njenog upisa na samo privredno društvo.
To je posebno značajno imajući u vidu vrednost i površinu imovine koja se prenosi.
Ko će odlučivati o imovini?
Upravljanje kompanijom organizovano je kao jednodomno. Organi društva biće Skupština i direktor.
Skupštinu će predstavljati Republika Srbija preko najviše tri ovlašćena predstavnika, dok je za direktorku imenovana Marina Matić.
Skupština će imati važnu ulogu u odlučivanju o imovini velike vrednosti. To uključuje sticanje, prodaju, davanje u zakup, zalaganje i druge oblike raspolaganja imovinom, ali i odlučivanje o statusnim promenama i eventualnoj promeni pravne forme društva.
Šta zapravo znači osnivanje „SAVA PROPERTIES 2026“?
Najvažnija činjenica nije samo osnivanje još jednog državnog preduzeća.
Suština je u tome što je država odlučila da veliki deo imovine Beogradskog sajma izdvoji i unese u novo privredno društvo, čiji je osnovni kapital gotovo 120 miliona evra, a osnovna delatnost vezana za razradu građevinskih projekata.
Za sada odluka Vlade određuje pravni okvir, vlasništvo, kapital i način upravljanja. Šta će se sa tom imovinom konkretno događati ubuduće, međutim, zavisiće od odluka koje nova kompanija i njen osnivač budu donosili.
Vlada Srbije odluku o osnivanju „SAVA PROPERTIES 2026“ donela je 30. jula 2026. godine.
Jedno je već jasno: Beogradski sajam više nije samo pitanje hala, sajmova i manifestacija. Njegovo zemljište i objekti sada su postali kapital nove državne kompanije vredan više od 13,6 milijardi dinara.