U Beogradu su se početkom 20.veka još pridržavali starih običaja na Badnji dan, pa u zavisnosti iz kojih krajeva su ljudi u Beograd dolazili, takve običaje su i primenjivani.
U jutarnjim satima odlazili su domaćini sa svojim najmlađim članom porodice saonicama ili peške u pošumljene delove Beograda, a najčešće u Košutnjak po Badnjak. U tome ih nije sprečavao ni visok sneg koji je znao da bude i do ulaznih vrata kuća.
Sečenje badnjaka je radio najmlađi član porodice koji po nekim, tadašnjim , pravilima bio muški član. Međutim, bilo je slučajeva kada je to radio i ženski član porodice. Pre sečenja badnjaka koju se izabrali prekrste se, i onda je usledio jedan od pozdrava:
„Dobro jutro badnjače. Srećan ti Badnji dan. U našu kuću sreću donesi. I svo zlo u iskricama plamena odnesi.“
Dok je mladi član sekao, samo po jednom mestu badnjak, stariji domaćin je pridržavao badnjak, jer se verovalo da badnjak ukoliko padne neposečen onda će i sreća negde stati.
Kada su badnjak posekli, iseku sa tog badnjak još jedan deo koji se zvao Badnjačica ( za položajnika). Usput su seno pokupili, i doneli do svoje kuće ali ga nisu unosili sve do večernjih sati.
Na Badnji dan u nekim kućama se nije kuvalo do večeri, već je samo domaćica mesila hleb i pripremala ribu ili kupus za večeru. Pored hleba, ukoliko je u kući devojčica mesilo se i testo u obliku kike ili ti današnje pletenice, a za dečake testo u obliku male pogačice( čobanska pogačica) ili u obliku neke od životinja. U kući se nije smelo vikati ili tući.
Ukoliko je neka kuća imala i stoku ili živinu ona je morala biti namirene do večeri i slama zamenjena.
Kada je sve u kući bilo pospremljeno i oprano, unosio je uveče domaćin badnjak, dok je badnjačica ostajala napolju, sa rečima:
„Dobro veče. Srećan Badnj dan.“
Domaćica je, pre nego je domaćin u kuću zakoračio,pred njega posipala žito. Ukućani su znali odgovarati, prilikom unosa badnjaka:
„Dobro veče. Hvala ti što u našu kuću dolaziš i sreću nam donosiš.“
Domaćin potom jedan deo badnjak u vatru stavi i pri svakom čaranju je izgovarao po jednu želju.
Kada je završio badnjak je stavljao tako da onaj izrezani deo bude gore,a onda se unosila badnjačica koja se stavljala pored badnjaka.
Tamo gde je badnjak bio isečen , premazivao se medom i sa nekoliko kapi vina. Ukućani su zatim prilazili badnjaku prekrstili se, poljubili ga i usnama uzeli malo meda sa njega. Verovalo se, da na ovaj način će se svi u kući slagati i voleti.
Na kraju se unosila slama koja se stavljala ispod stola. Kada je i slama stavljena onda se postavljala večera.
