Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da su načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak i načelnik Službe za suzbijanje kriminala Boško Sekulović uhapšeni zbog sumnje da su zloupotrebili službena ovlašćenja tokom istrage ubistva Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ na Senjaku. Pored toga, Kričak se sumnjiči i za zlostavljanje i mučenje vlasnika ovog ugostiteljskog objekta.
Prema navodima tužilaštva, sporne radnje odnose se na period od 12. maja do 3. juna 2026. godine, kada su osumnjičeni, postupajući kao službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova, prekoračenjem i iskorišćavanjem svojih ovlašćenja, kao i neizvršavanjem službenih dužnosti, navodno naneli štetu i povredili prava Veselina Milića, bivšeg načelnika Policijske uprave za grad Beograd.
U središtu ovog slučaja nalazi se postupanje policijskih rukovodilaca nakon ubistva Aleksandra Nešovića, koje se dogodilo 12. maja u restoranu „27“ na Senjaku, ali i način na koji su prikupljani, obrađivani i dostavljani dokazi tokom istrage.
Tužilaštvo tvrdi da je Sekulović raspolagao dokazima koji su ukazivali na drugačiji tok događaja
Jedan od ključnih navoda krivične prijave odnosi se na postupanje Boška Sekulovića i sadržaj prijave koja je podneta protiv Veselina Milića.
Kako navodi Više javno tužilaštvo, Sekulović je znao da Milić nije bio u restoranu u trenutku kada se dogodilo ubistvo. Do takvog saznanja, prema saopštenju, mogao je doći na osnovu službenih beleški o obaveštenjima prikupljenim od pet osoba označenih inicijalima V.Š, P.U, N.M, V.R. i M.J.
Sadržaj njihovih izjava, prema tumačenju tužilaštva, ukazivao je da je Milić napustio restoran „27“ pre nego što se Nešović vratio u objekat.
Tužilaštvo Sekuloviću zamera i to što u krivičnoj prijavi protiv Milića nije naveo sadržaj snimaka sa sigurnosnih kamera, koji su prethodno oduzeti uz odgovarajuću potvrdu od 14. maja 2026. godine. Prema navodima VJT-a, upravo ti snimci potvrđivali su da je bivši načelnik beogradske policije napustio restoran.
Posebno je sporno i postupanje sa elektronskim dokazima. Hard-diskovi i CD-ovi na kojima su se nalazili snimci, kao i mobilni telefoni Veselina Milića, nisu odmah prosleđeni Kriminalističko-istražnoj grupi Vojne policije, iako je takav nalog postupajućeg tužioca izdat 17. maja.
Umesto da dokazi budu predati bez odlaganja, to je učinjeno tek 22. maja, a elektronski uređaji su, prema saopštenju tužilaštva, dostavljeni nepropisno upakovani u dve papirne kese.
Nalozi tužilaštva za predaju Milićevih telefona nisu izvršeni odmah
U saopštenju se navodi i da je Marko Kričak bio upoznat sa sadržajem krivične prijave protiv Milića, ali i sa komunikacijom koju je imao sa glavnim javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu povodom predaje Milićevih mobilnih telefona na veštačenje.
Telefoni su bili oduzeti nakon pretresa Milićevog službenog vozila, a tužilaštvo je 17. maja naložilo da budu predati Kriminalističko-istražnoj grupi Vojne policije radi pregleda i veštačenja.
Prema sumnjama tužilaštva, Kričak je usmeno odobrio Sekuloviću podnošenje krivične prijave protiv Milića, iako je bio upoznat sa okolnostima koje su ukazivale na moguće neslaganje između navoda prijave i raspoloživih dokaza.
VJT navodi da ni nakon više ponovljenih zahteva tužioca telefoni nisu dostavljeni na veštačenje. Tek 21. maja, nakon što je postupajući tužilac telefonom kontaktirao Sekulovića i ponovo ukazao na neizvršavanje naloga, dobio je odgovor da se sadržaj uređaja obrađuje radi dopune.
Tužilaštvo upravo ovakvo postupanje dovodi u vezu sa sumnjom na zloupotrebu službenog položaja.
Sumnja da je vlasnik restorana bio pretučen i mučen u prostorijama UKP-a
Drugi deo istrage odnosi se na događaj od 16. maja 2026. godine, kada je, prema sumnjama VJT-a, Marko Kričak učestvovao u zlostavljanju vlasnika restorana „27“, označenog inicijalima N.L.
Tužilaštvo navodi da se incident dogodio između dva i tri sata ujutru, u prostorijama Uprave kriminalističke policije, gde je Kričak postupao kao načelnik UKP-a zajedno sa drugim, za sada neidentifikovanim policijskim službenicima.
Prema opisu iz krivične prijave, vlasnik restorana najpre je udaran otvorenim i zatvorenim šakama u predelu glave. Policijski službenici su mu, kako se sumnja, potom stavili kapuljaču preko glave i gušili ga.
Zlostavljanje se, prema navodima tužilaštva, nastavilo tako što su mu skinuli čarape, a zatim ga kaišem udarali po tabanima i leđima.
U saopštenju se navodi da je N.L. tom prilikom zadobio lake telesne povrede, među kojima su hematomi na desnom donjem ekstremitetu i desnom stopalu.
Ovi navodi predstavljaju poseban deo krivične prijave protiv Krička, kojem se, osim zloupotrebe službenog položaja, na teret stavlja i krivično delo zlostavljanje i mučenje.
Sekulović se sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja.
Obojici je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će biti privedeni na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Kako je počeo slučaj ubistva na Senjaku
Ubistvo Aleksandra Nešovića, poznatog kao Baja, dogodilo se 12. maja 2026. godine u restoranu „27“ na Senjaku. Njegovo telo pronađeno je 21. maja u buretu na teritoriji opštine Inđija, u prisustvu javnih tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Za ubistvo se sumnjiči Saša Vuković, poznat pod nadimkom Boske.
U okviru istrage prvobitno se sumnjalo da je Veselin Milić bio prisutan tokom ubistva i da je, zajedno sa trojicom policajaca iz svog obezbeđenja, učestvovao u uklanjanju tragova zločina. Milić je uhapšen 15. maja zajedno sa još deset osoba.
Istog dana je saslušan i izneo je svoju odbranu, dok mu je dan kasnije određen pritvor do 30 dana. Nakon pojavljivanja novih dokaza, ponovo je saslušan 3. juna.
U međuvremenu, 29. maja obavljeni su pretresi njegovog stana i službenih prostorija, što je bilo 14 dana nakon hapšenja.
Milićev branilac Nemanja Vasiljević nakon drugog saslušanja dostavio je medijima deo navodnog iskaza svog klijenta. U njemu je Milić optužio pojedine kolege da mu nameštaju slučaj, tvrdeći da dokazi navedeni u krivičnoj prijavi nisu bili predstavljeni tužiocu.
Više javno tužilaštvo je 3. juna saopštilo da je krivična prijava protiv trojice policajaca iz Milićevog obezbeđenja odbačena zbog nedostatka dokaza.
Nekoliko dana kasnije, 9. juna, VJT je odbacilo i krivičnu prijavu protiv Milića u delu koji se odnosio na sumnju da je počinio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela u vezi sa ubistvom u restoranu „27“.
Veće Višeg suda u Beogradu donelo je 6. jula odluku da se Milić brani sa slobode.
Ipak, postupak protiv njega nije u potpunosti okončan. Više javno tužilaštvo je 10. jula podnelo Višem sudu optužni predlog, sumnjičeći ga da nije prijavio teško ubistvo za koje je saznao obavljajući službenu dužnost, kao i da je u službenu belešku uneo neistinite podatke i izostavio važne informacije o svojim kontaktima sa učesnicima događaja.
Najnovija hapšenja dvojice visokih policijskih rukovodilaca otvaraju novo poglavlje slučaja koji je od samog početka pratio niz spornih okolnosti, različitih iskaza i pitanja o postupanju policije i načinu na koji su dokazi prikupljani i čuvani.
Istraga sada obuhvata i postupanje onih koji su bili zaduženi za njeno sprovođenje, a odgovori na optužbe iznete u krivičnoj prijavi biće predmet daljeg postupka pred nadležnim pravosudnim organima.
