Obeležena 100-godišnjica od smrti Gavrila Principa

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Zoran Đorđević, izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, položio je venac i odao počast povodom obeležavanja 100-godišnjice od smrti Gavrila Principa.

Zvanični sajt Vlade Republike Srbije prenosi u celini govor Đorđevića prilikom odavanja počasti Gavrilu Principu:

„Na današnji dan 1918. godine u austrougarskom zatvoru umro je Gavrilo Princip, srpski patriota i jugoslovenski idealista koji je izvršio atentat na Franca Ferdinanda.

Dozvolite mi da Vam, kao ministar u Vladi Republike Srbije i kao specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, podrobnije objasnim zašto se građani Srbije sa ponosom sećaju imena Gavrila Principa, i zbog čega naša država sa posebnim pijetetom obeležava dan sećanja na njegov lik i delo.

Pre svega, ma kako se mišljenja istoričara iz različitih evropskih zemalja razlikovala u tumačenju tog događaja, niko ko se zaista razume u vojnu veštinu i diplomatiju ne može sa ozbiljnošću da tvrdi da jedan atentat može biti stvarni uzrok bilo kog rata, a naročito ne Prvog svetskog rata, rata koji se odvijao na većem delu zemljine kugle.

Hitac Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika najdalje je mogao dosegnuti do toga da bude samo povod za pokretanje složenog mehanizma međusobnih objava ratnog stanja između država-članica dve vojne alijanse, sila Antante i Centralnih sila, mehanizma koji bi svakako, sa ili bez Sarajevskog atentata, pre ili kasnije bio pokrenut između dve grupe zemalja koje su , nepomirljivo zastupale dva pogleda na svet, dva sistema vrednosti i dva načina života.

Prvi svetski rat bio je neizbežni sukob između feudalnog društvenog ustrojstva, militarizovane države i ekspanzionističkog i revizioniostičkog pogleda na svet koje su, sa jedne strane, zastupale Centralne sile, i, sa druge strane, sistema vrednosti i civilizacijskih dostignuća koje su branile zemlje Antante, koji su oličeni u parlamentarnoj demokratiji, civilnom društvu i pravu svih naroda na slobodu i samoopredeljenje.

Zbog toga bi krajnje licemerno i cinično bilo optužiti Gavrila Principa za izbijanje Prvog svetskog rata, i tvrditi da bi dve grupe evropskih naroda podeljene u dva vojna bloka na miran način prevazišle sve suprotnosti nastale iz dva oprečna pogleda na svet, da ih samo, eto, u tome navodno nije sprečio nepromišljeni gest jednog Gavrila Principa, čija je jedina neostvarena želja bila da Evropu, pa i čitav svet, stropošta u provaliju vojnog sukoba dotad neviđenih razmera.

Istorijska stvarnost ipak je znatno drugačija od te hipoteze.
Protiv Kraljevine Srbije, koja je i sama zastupala sistem vrednosti Antante, nakon habzburške aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine, u austrougarskim vojnim krugovima bio je veoma precizno isplaniran preventivni rat, kojim bi se, kako se mislilo u Beču, trajno onemogućilo ujedinjenje srpskog naroda sa obe strane Drine. Glavni zagovornik agresije na Srbiju bio je niko drugi do austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. U glavni grad aneksirane pokrajine Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 28. juna 1914, na datum kada čitav srpski narod obeležava najvažniju bitku u svojoj istoriji, Boj na Kosovu iz 1389. godine, Franc Ferdinand dolazi da bi, nadomak granice sa Kraljevinom Srbijom, kao glavnokomandujući austrougarske armije, prisustvovao vojnim manevrima usmerenim protiv Srbije.

Možemo primetiti tri elementa u veoma agresivnoj spoljnoj politici Austrougarske carevine i veoma ambicioznoj ličnosti nadvojvode Franca Ferdinanda: podjarmljen je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Hercegovini aneksijom iz 1908. godine; aneksija je izrodila novu ambiciju Beča da se bez ostatka porobi čitav srpski narod preventivnom agresijom, uništenjem i prisajedinjenjem Kraljevine Srbije; a prva faza planirane agresije morala je početi bezočnim ponižavanjem Srbije i srpskog naroda, odnosno demonstriranjem austrougarske vojne nadmoći na najznačajniji srpski nacionalni praznik – Vidovdan.

Dakle, Austro-Ugarska je već prisvojila jednu teritoriju sa većinskim srpskim stanovništvom (po popisu iz 1910, pravoslavni Srbi su u BiH činili 43,49 odsto populacije). To nije zadovoljilo ambiciju njenih lidera, koji su zaželeli da porobe Kraljevinu Srbiju i čitav srpski narod. Ni to im nije bilo dovoljno, pa su došli na ideju da potpuno ponize i oduzmu dostojanstvo svakom Srbinu rugajući se simbolici Vidovdana.

Ispostavilo se da će ta tri elementa zajedno postati tragička krivica koja će uništiti ne Srbiju, već Austro-Ugarsku i njenog prestolonaslednika, odnosno one koji su bili toliko osioni i sigurni u svoju moć i prevlast da nisu pomišljali ni na kakav kompromis sa naizgled malom i nejakom Srbijom: od nje su želeli da oduzmu apsolutno sve, uključujući i minimum nacionalnog dostojanstva.

Francu Ferdinandu presudili su pripadnici Mlade Bosne, jugoslovenski entuzijasti koji su se borili za slobodu, samoopredeljenje i zajedničku državu Južnih Slovena. Slučaj je hteo da nadvojvodu ubije baš Srbin Gavrilo Princip, a ne Bošnjak Muhamed Mehmedbašić, koji je takođe učestvovao u atentatu. Austrougarsku vojnu silu potpuno je porazila i ponizila malobrojna, ali po borbenom moralu i taktičkoj genijalnosti superiorna srpska vojska u bitkama na Ceru i Kolubari.

Nakon četvorogodišnjih rovovskih borbi, krvavih bitaka, zločina nad okupiranim civilnim stanovništvom, gladi i epidemija u kojima je stradalo preko 37 miliona ljudi, sile feudalizma, militarizma i ekspanzionizma pretrpele su potpun poraz.

Po cenu velikih ljudskih žrtava i materijalnih razaranja, pobedile su one vrednosti koje prepoznajemo u današnjoj Evropi, u kojoj se uvažavaju različitosti a svi sporovi rešavaju dijalogom i iznalaženjem kompromisnih rešenja, i u Evropskoj Uniji, koja je osmišljena kao porodica ravnopravnih naroda.

Zbog toga smo posvećeni izgradnji dobrosusedskih odnosa, uspostavljanju trajnog mira i ekonomskog razvoja u čitavom regionu, a naš strateški cilj jeste članstvo u Evropskoj Uniji.

Mi se danas sećamo Gavrila Principa kao prvog tragičnog junaka čiji je život ugrađen u principe na kojima počiva današnja, demokratska, civilna i civilizovana Evropa.

Slava mu!“, naveo je Đorđević.

Vence su položili predstavnici Grada Beograda i nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Next Post

Uzmi racuni i pobedi : Ključevi od stana idu u Šid i Zemun

Суб апр 28 , 2018
Stan u Beogradu ( Novi Beograd ) – Vukadin Božović ( Šid) Stan u Beogradu na vodi – Bančević Radojka (Zemun) Vaučeri „Gorenje“ – Bogićević Kristina (Višnjićevo), Tomašević Milevka (Priboj), Bosiljka Mančić (Banovci), Lidija Miljković (Bor), Helena Jovanović (Novi Sad), Miroslav Lazar (Stara Pazova), Miljanka Petronijević (Kruševac), Andrija Havran (Vršac), Zvonimir Dimić (Jagodina), […]