„Što u Hrista skupi prste kada te ja sa punom šakom mogu darivati Ermile? Puna šaka bogatstva bolja nego stege oko ruku.“
Ermila na kolenima držali vojnici ispred cara Likinija nedajući mu da se slučajno na nogama obrati caru.
„Care što prosipaš bogatstvo ,kada mi bogatstvo ne daš? Care ja ću ispružiti šaku ako mi bogatstvo vere i ljubavi u šaku staviš. Neće ti trebati ova deca da me poklonosti teraju . Ja ću poklonit biti.“
Car se nasmeja i reče Ermilu:
„ Od mog bogatstva Ermile možeš sutra bogato jesti i piti. To što ti bogatstvom zoveš jer možeš hranu kupiti?“
„Ti što se voliš carem zvati a car nisi. Ti što voliš bogatstvo darivati, a bogatstvo nemaš. Ti što misliš da bogato jedeš, a stomak ti je uvek prazan. Ja se hrišćaninom zovem i ti me tako zoveš. Ja bogatstvo imam i ti tražiš da ga se odreknem. Ja istu pogaču tri dana kusam i sit uvek jesam. Ko je bogat ovde, a ko siromah?“,reče mu Ermil.
Car se naljuti i odvedoše Ermila na mučenje ,a mladi vojnik koji je bio jedan od onih koji ga pred carem držaše na kolenima nemogoše gledati mučenje, pa izađe iz sobe. Pozvaše vojnika po imenu Stratonik da odvede Ermila u ćeliju.
Čuvao Stratonik ćeliju Ermilovu ,ali nije mogao ćutati pa upita Ermila:
„Kako će ti hrišćane vera sutra pomoći kada mač tvoj život u grob odvede?“
Ermil izmučen kaže vojniku:
„Za tebe je to smrt moje dete i kraj. Za mene, ja se vraćam kući.“
Stratonik pogne glavu i koplje mu pred noge padnu i kaže:
„Nemam vere poput tebe Ermile ali želim sa verom vratiti se kući. „
Čuvši to drugi stražari baciše Stratonika u ćeliju sa Ermilom.
„Ne plaši se dete. Oni će vezati naša tela jer hoće vezati veru. Oni misle da će nas Dunav pokriti, ali naš Gospod će nas otkriti. Oni će svi i dalje gledati Singidunum sa zemlje. Mi ćemo sutra Singidunum gledati sa visina.“
Autor: Aleksandar od Beograda
( Cela priča je ishod autorove slobode i mašte )
