Napoleonov zakonik, odnosno Građanski zakonik Francuza, donet je 1804. godine, za vreme Napoleona Bonaparte.
Pre njega je Francuska imala veliki broj različitih pravnih običaja. Ono što je važilo u Parizu nije nužno važilo u nekoj drugoj francuskoj pokrajini. Revolucija je dodatno otvorila pitanje kako stvoriti jedinstven pravni sistem.
Napoleon je želeo jasne i jedinstvene zakone koji bi važili na čitavoj teritoriji.
Zakonik je potvrđivao jednakost građana pred zakonom, zaštitu privatne svojine i sekularni karakter države. Istovremeno, nije bio naročito napredan kada je reč o pravima žena: supruge su imale znatno manju pravnu samostalnost od muškaraca.
Napoleon je tokom osvajanja Evrope širio francuske pravne modele. Zakonici zasnovani na njegovom modelu pojavili su se u različitim evropskim državama, a njegov uticaj proširio se čak i van Evrope.
Zbog toga Napoleonov najveći istorijski uticaj možda nije ostao na bojnim poljima. Njegove vojske su nestale, ali su zakonske ideje ostale.
