Aleksandrijski svetionik podignut je na ostrvu Farosu ispred Aleksandrije početkom 3. veka pre nove ere, za vreme vladavine Ptolemeja II Filadelfa. Grad Aleksandriju osnovao je Aleksandar Veliki 331. godine p.n.e., a njegovi naslednici želeli su da je pretvore u najveći grad helenističkog sveta.
Svetionik je imao praktičnu svrhu: brodovima je trebalo da pokaže bezbedan prilaz ogromnoj aleksandrijskoj luci. Prema antičkim izvorima, bio je visok više od 100 metara, a pojedini istoričari smatraju da je mogao dostizati i oko 120 metara.
Građen je u nekoliko nivoa. Donji deo bio je četvrtast, srednji osmougaon, a na vrhu se nalazila kružna kula sa svetlom. Tokom noći vatra je omogućavala mornarima da prepoznaju položaj grada, dok se tokom dana navodno koristio sistem ogledala za pojačavanje vidljivosti svetlosti.
Svetionik je vekovima bio jedan od najpoznatijih objekata antičkog sveta. Preživljavao je ratove, promene vlasti i različite prirodne katastrofe, ali su ga tokom nekoliko snažnih zemljotresa u 14. veku ruševine konačno oborile.
Njegovi ostaci kasnije su korišćeni za izgradnju tvrđave Kajt-baj u 15. veku. Ime „faros“ postalo je osnova za reč „svetionik“ u mnogim jezicima.
