NASA osnovana je 1. oktobra 1958. godine, u vreme kada je svemirska trka između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza već bila u punom zamahu.
Sovjetski Savez je 4. oktobra 1957. lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit Zemlje. Taj događaj izazvao je ogroman šok u Sjedinjenim Američkim Državama. Američko rukovodstvo shvatilo je da svemirska tehnologija više nije samo pitanje nauke, već i vojne i političke moći.
Američki predsednik Džon F. Kenedi postavio je 1961. godine ambiciozan cilj: da čovek sleti na Mesec i bezbedno se vrati na Zemlju pre kraja decenije.
Program „Apolo“ zahtevao je razvoj ogromne rakete, novih računara, svemirskih odela i potpuno novih metoda navigacije.
Konačno, 20. jula 1969. godine, astronaut Nil Armstrong izašao je iz lunarnog modula „Igl“ i postao prvi čovek koji je kročio na Mesec. Sa njim je bio Baz Oldrin, dok je Majkl Kolins ostao u komandnom modulu u lunarnoj orbiti.
Armstrong i Oldrin proveli su oko dva i po sata na površini Meseca. Misija „Apolo 11“ uspešno se završila povratkom na Zemlju 24. jula.
Do 1972. godine na Mesec je otišlo ukupno šest američkih ekspedicija sa ljudskom posadom. Poslednji čovek koji je hodao Mesecom bio je Judžin Sernan tokom misije „Apolo 17“.
