Crna smrt bila je pandemija kuge koja je sredinom 14. veka zahvatila ogroman deo Evrope, Azije i severne Afrike. U Evropu je stigla 1347. godine, a tokom narednih nekoliko godina izazvala je katastrofu kakvu tadašnji svet nije mogao da zamisli.
Bolest je izazivala bakterija Yersinia pestis, a širila se različitim putevima, uključujući buve koje su živele na glodarima. Trgovina između Azije i Evrope omogućila je da bolest putuje zajedno sa ljudima, životinjama i robom.
Prvi veliki talas u Evropi počinje 1347. godine na Siciliji, odakle se bolest širi prema Italiji, Francuskoj, Iberijskom poluostrvu, Engleskoj i ostatku kontinenta. Do oko 1352. godine epidemija je zahvatila gotovo celu Evropu.
Procene broja žrtava razlikuju se, ali istoričari uglavnom smatraju da je u Evropi umrlo između 30 i 50 odsto stanovništva. U nekim oblastima gubici su bili još veći.
Posledice nisu bile samo zdravstvene. Ogroman broj umrlih doveo je do nedostatka radne snage. Seljaci i zanatlije mogli su da zahtevaju veće nadnice, a mnogi feudalni gospodari više nisu mogli da održavaju stari sistem zavisnosti.
Pandemija je uticala i na religiju. Ljudi su tražili objašnjenje katastrofe, dok su se širile glasine i optužbe protiv različitih manjinskih zajednica, koje su u pojedinim gradovima bile žrtve brutalnih progona.
Crna smrt zato nije bila samo epidemija. Ona je ubrzala društvene i ekonomske promene koje su već počele da menjaju srednjovekovnu Evropu.
