Rođen je oko 306. godine u Nisibiji (današnja Turska), a upokojio se 373. godine u Edesi. Bio je đakon, asketa i teolog, ali pre svega — pesnik duše. Njegova dela su pisana jednostavno, ali duboko, tako da ih razume i učen čovek i običan vernik.
Najpoznatiji je po Molitvi prepodobnog Jefrema Sirina, koja se čita tokom Velikog posta:
Gospode i Vladiko života moga, duh besposličnosti, čamotinje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi.
A duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi daruj meni, sluzi Tvome.
Da, Gospode Care, daj mi da sagledam svoje grehe i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.
Ta molitva je sažetak celokupnog hrišćanskog podviga: borba sa sobom, a ne sa drugima.
Jefrem Sirin je nazivan „harfom Duha Svetoga“, jer su njegove himne i pouke bile pevale vera, a ne suva teologija. Pisao je o:
- pokajanju
- suzama kao daru
- prolaznosti sveta
- milosti Božijoj
- unutrašnjoj borbi čoveka
Crkva ga slavi 28. januara (10. februara po novom kalendaru).
