Cene stanova u Srbiji nastavile su da rastu i tokom drugog tromesečja 2026. godine, ali uz istovremeno smanjenje broja kupoprodaja. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), stanovi su na godišnjem nivou skuplji za 5,25 odsto, dok je broj ugovora o kupoprodaji stanova smanjen za 5,8 odsto.
RGZ indeks cena stanova za Republiku Srbiju u drugom tromesečju 2026. godine iznosio je 200,98, što predstavlja rast od 1,19 odsto u odnosu na prvo tromesečje ove godine.
Podaci pokazuju da se tržište nekretnina nije zaustavilo, ali da se njegova dinamika promenila. Stanova se prodaje manje, ali ukupna vrednost prometa raste.
U drugom tromesečju 2026. godine zaključeno je 11.938 ugovora kojima su prometovani stanovi, što je 5,8 odsto manje nego u istom periodu 2025. godine. Istovremeno, ukupna vrednost prometa dostigla je 1,3 milijarde evra, odnosno 7,7 odsto više nego godinu ranije.
To je jedna od najzanimljivijih karakteristika aktuelnog tržišta: broj transakcija pada, ali novac koji se kroz tržište nekretnina obrće raste. Jednostavno rečeno, manje kupaca učestvuje u kupovini, ali su stanovi koji se prodaju skuplji.
Beograd predvodi rast vrednosti prometa
Najizraženiji rast vrednosti prometa zabeležen je u regionu Grada Beograda, gde je ukupna vrednost prometa povećana za čak 12,6 odsto u odnosu na drugo tromesečje 2025. godine.
Istovremeno, broj ugovora smanjen je za 2,5 odsto.
Beograd tako predstavlja možda i najbolji primer promena na tržištu: manje transakcija nije značilo i manje novca koji se sliva u tržište. Naprotiv, vrednost prometa snažno je porasla.
U Vojvodini je vrednost prometa povećana za 3,2 odsto, dok je broj ugovora smanjen za 6,8 odsto.
Region Šumadije i Zapadne Srbije zabeležio je rast vrednosti prometa od 1,9 odsto i pad broja ugovora od 6,2 odsto.
U Južnoj i Istočnoj Srbiji situacija je nešto drugačija: vrednost prometa smanjena je za 0,4 odsto, dok je broj ugovora pao čak 11,8 odsto.
Stanovi godišnje skuplji 5,25 odsto
Prema RGZ-u, ukupna godišnja stopa rasta cena stanova u Srbiji u drugom tromesečju iznosila je 5,25 odsto.
Cene novoizgrađenih stanova povećane su za 3,86 odsto, dok su postojeći stanovi poskupeli znatno više – 5,98 odsto.
To pokazuje da se rast ne odnosi samo na novogradnju. Upravo su postojeći stanovi zabeležili snažniji rast cena, što dodatno komplikuje situaciju za kupce koji traže pristupačniju alternativu novogradnji.
Na regionalnom nivou najveći međugodišnji rast cena zabeležen je u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde su stanovi skuplji 6,21 odsto.
Sledi Beograd sa rastom od 5,65 odsto, Vojvodina sa 4,86 odsto, dok su cene u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji povećane za 4,28 odsto.
Beograd: manje ugovora, ali znatno više novca
Podaci za Beograd posebno su zanimljivi kada se uporede broj transakcija i njihova ukupna vrednost.
Ako je broj ugovora smanjen za 2,5 odsto, a vrednost prometa istovremeno povećana za 12,6 odsto, jasno je da prosečna vrednost transakcija raste.
To ne znači automatski da je svaki stan poskupeo upravo tim procentom, jer na ukupnu vrednost prometa utiču i struktura prodatih nekretnina, lokacija, veličina i kvalitet stanova. Ipak, podaci pokazuju da se novac sve više koncentriše u manjem broju transakcija.
Drugim rečima, tržište nije mrtvo. Samo je postalo skuplje. A to je, naravno, ona mala razlika koju kupac veoma dobro oseća.
Srbija prati evropski trend rasta cena
RGZ u svom saopštenju poredi domaće tržište i sa kretanjima u Evropskoj uniji.
Prema poslednjim dostupnim podacima Eurostata navedenim u saopštenju RGZ-a, indeks cena stambenih nepokretnosti u Evropskoj uniji u prvom tromesečju 2026. godine povećan je za 5,13 odsto međugodišnje.
Rast, međutim, nije bio isti u svim državama članicama.
U Finskoj je zabeležen pad cena od 2 odsto, dok su pojedine zemlje imale izrazito visok rast. Portugal je zabeležio rast od 17,78 odsto, Bugarska 14,77 odsto, a Slovačka 14,44 odsto.
U tom poređenju Srbija se nalazi u grupi tržišta sa umerenijim rastom. RGZ ocenjuje da domaće tržište karakteriše kontinuirano pozitivan trend i stabilizovan tempo rasta.
Koliko danas vredi stan kupljen pre nekoliko godina?
RGZ je objavio i formulu pomoću koje građani mogu okvirno izračunati današnju vrednost stana na osnovu promene indeksa cena.
Formula je:
(Cena kupovine × najnoviji indeks) ÷ indeks iz perioda kupovine = današnja vrednost
RGZ za ilustraciju navodi primer novoizgrađenog stana u Beogradu.
Ako je stan u drugom tromesečju 2020. godine kupljen za 150.000 evra, a indeks je tada iznosio 113,78, dok je indeks za novoizgrađene stanove u Beogradu u drugom tromesečju 2026. godine 185,07, računica izgleda ovako:
(150.000 × 185,07) ÷ 113,78 = 243.984 evra
Prema toj računici, vrednost stana bi danas iznosila oko 244.000 evra, odnosno približno 94.000 evra više nego u trenutku kupovine.
To predstavlja rast od oko 63 odsto prema navedenom indeksu.
Naravno, RGZ-ov indeks nije procena konkretne nekretnine. Stvarna tržišna cena zavisi od lokacije, kvadrature, sprata, stanja objekta, starosti zgrade, infrastrukture i niza drugih faktora. Indeks pre svega pokazuje kako su se prosečno kretale cene na tržištu.
Šta nam zapravo govore podaci?
Slika koju RGZ daje za drugo tromesečje 2026. godine prilično je jasna: tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da raste, ali bez ranije dinamike u broju transakcija.
Cene rastu 5,25 odsto godišnje, dok broj kupoprodaja pada 5,8 odsto. Ukupna vrednost prometa, međutim, raste 7,7 odsto.
To znači da se tržište nalazi u svojevrsnom paradoksu: kupaca je manje, ali se kroz tržište obrće više novca.
Posebno se to vidi u Beogradu, gde je vrednost prometa porasla 12,6 odsto uz pad broja ugovora od 2,5 odsto.
Za potencijalne kupce to nije naročito dobra vest. Pad broja transakcija sam po sebi ne znači da će stanovi automatski pojeftiniti. Naprotiv, aktuelni podaci pokazuju da cene i dalje rastu.
Za vlasnike nekretnina slika je, naravno, mnogo prijatnija: indeks potvrđuje da je vrednost stambenih nekretnina nastavila da raste.
Izvor: Republički geodetski zavod (RGZ).
Foto: Ilustracija/ pixabay
