Istraga britanskog lista otvara nova pitanja o ulozi predsednika Srbije u uklanjanju zaštite sa kompleksa Generalštaba, planovima kompanije Džareda Kušnera i granicama odgovornosti u slučaju koji je doveo do optužnica protiv visokih državnih funkcionera.
Slučaj Generalštaba dobio je novu dimenziju nakon što je britanski Gardijan objavio istraživački tekst u kojem tvrdi da je Aleksandar Vučić lično učestvovao u pokretanju inicijative za uklanjanje statusa zaštićenog kulturnog dobra sa nekadašnjeg vojnog kompleksa u centru Beograda. Prema navodima lista, predsednik Srbije nije bio samo politički pokrovitelj projekta koji je trebalo da realizuje kompanija povezana sa porodicama Donalda Trampa i Džareda Kušnera, već je prisustvovao i sastanku na kojem se razgovaralo o promeni statusa lokacije.
Gardijan se poziva na razgovore sa osobama upoznatim sa događajima i na dokumentaciju do koje je došao tokom istraživanja. Njegovi navodi otvaraju pitanje da li je odluka o sudbini jednog od najznačajnijih simbola novije istorije Beograda bila rezultat redovne procedure ili političkog pritiska da se izađe u susret interesima stranog investitora.
Prema pisanju britanskog lista, sastanak je održan 6. februara 2024. godine u Predsedništvu Srbije. Vučić je, navodno, od zvaničnika zaduženih za zaštitu kulturnog nasleđa tražio da se promeni status Generalštaba, uz obrazloženje da postoji zainteresovani strani investitor. Gardijan navodi da je predsednik tokom razgovora bio izrazito oštar prema prisutnima, optužujući ih za nesposobnost i nedovoljnu spremnost da sprovedu ono što se od njih očekuje.
List posebno ističe da je Vučić 2016. godine lično potvrdio zakonsku zaštitu kompleksa, dok je osam godina kasnije, prema iskazima izvora na koje se poziva, podržao njeno ukidanje. Upravo taj zaokret predstavlja jednu od ključnih tačaka istraživanja: kako je objekat koji je država prethodno prepoznala kao kulturno nasleđe postao lokacija predviđena za veliki komercijalni projekat.
Od zaštićenog spomenika do investicije vredne pola milijarde dolara
Planirana izgradnja obuhvatala je hotel i stambeni toranj koji bi nosili ime Tramp, a ukupna vrednost projekta procenjivana je na oko 500 miliona dolara. U njegovom razvoju učestvovala je kompanija Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika, koji je u poslovne aktivnosti uključio i članove porodice Tramp.
Prema hronologiji koju iznosi Gardijan, interesovanje za projekat postalo je vidljivo tokom 2024. godine, kada su se pojavili detalji sporazuma između srpskih vlasti i Kušnerove kompanije. Iz dostupnih informacija proizlazilo je da bi kompanija dobila pravo na korišćenje lokacije tokom 99 godina, bez naknade za zakup.
Britanski list navodi i da je imao uvid u ugovor datiran 13. maja 2024. godine, kojim se srpska strana obavezivala da će status kulturnog nasleđa lokacije biti ukinut na način prihvatljiv za Kušnerovu kompaniju. Ukoliko su ti navodi tačni, oni ukazuju na to da uklanjanje zaštite nije bilo tek usputni administrativni korak, već jedan od uslova za realizaciju investicije.
U novembru 2024. godine, deset dana nakon pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, Vlada Srbije objavila je da je Generalštabu ukinut status zaštićenog kulturnog dobra. Time je napravljen ključni korak ka projektu koji je u javnosti izazvao snažne reakcije, posebno zbog istorijskog značaja kompleksa i načina na koji je doneta odluka o njegovoj zaštiti.
U januaru 2025. godine Erik Tramp potvrdio je da porodice Tramp i Kušner planiraju zajednički poduhvat u Beogradu. Ubrzo potom Donald Tramp Mlađi posetio je Srbiju i sastao se sa Vučićem. Predsednik Srbije tada je govorio o značaju ekonomskih i političkih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama i potrebi za strateškom saradnjom dve zemlje.
Prilikom naredne posete, prema pisanju Gardijana, Tramp Mlađi bio je gost na večeri na kojoj je posluženo pečeno prase. Iza javnih susreta i diplomatskih poruka, međutim, ostajalo je otvoreno pitanje koliko su politički odnosi uticali na stvaranje povoljnih uslova za investiciju.
Predstavnici porodica Tramp i Kušner negirali su da su imali bilo kakvu ulogu u ukidanju zaštite Generalštaba. Takođe su odbacili tvrdnje da je projekat bio deo sistema razmene političkih usluga za poslovne pogodnosti. Njihova strana, dakle, osporava tumačenje prema kojem je poslovni poduhvat bio povezan sa političkim uticajem na odluke srpskih vlasti.
Optužnice protiv funkcionera, ali ne i protiv predsednika
Pravni aspekt slučaja postao je posebno važan u decembru 2025. godine, kada su podignute optužnice protiv više visokih funkcionera, među kojima je i ministar kulture Nikola Selaković. Oni se terete za zloupotrebu službenog položaja u vezi sa slučajem Generalštaba. O postojanju optužbi treba govoriti kao o navodima tužilaštva, a ne kao o utvrđenoj krivici, dok postupak ne dobije sudski epilog.
Prema Gardijanu, u optužnici se pominju dokazi i svedočenja osoba koje su prisustvovale sastanku sa Vučićem u februaru 2024. godine. Ipak, sam sastanak nije izričito opisan u dokumentu na način koji bi, prema proceni britanskog lista, objasnio njegov mogući značaj za čitav slučaj.
Taj izostanak otvorio je pitanje da li su tužioci obuhvatili sve relevantne okolnosti i da li će istraga biti proširena na druge osobe koje su mogle učestvovati u donošenju odluka. Portparol Tužilaštva za organizovani kriminal potvrdio je, prema pisanju Gardijana, da tužilaštvo raspolaže dokazima o sastanku predsednika i zvaničnika zaduženih za zaštitu kulturnog nasleđa. Naveo je i da je sprovođen predistražni postupak radi utvrđivanja eventualne krivične odgovornosti drugih osoba.
Vučić, prema objavljenim informacijama, nije obuhvaćen optužnicom u ovom predmetu. Samim tim, navodi o njegovoj ulozi na sastanku i političkom pritisku predstavljaju predmet novinarskog istraživanja i pitanja koja tek treba razjasniti, a ne dokaz da je predsednik počinio krivično delo.
Ipak, činjenica da se u istrazi pojavljuje sastanak na kojem je, prema tvrdnjama izvora Gardijana, predsednik tražio promenu statusa Generalštaba daje slučaju širi politički značaj. Ako je najviši državni funkcioner neposredno učestvovao u razgovorima o promeni statusa lokacije, javnost ima pravo da zna šta je tačno traženo, ko je donosio odluke i na osnovu kojih stručnih i pravnih procena.
Vučić je ranije oštro reagovao na postupanje tužilaštva, optužujući tužioce za politički motivisane aktivnosti i najavljujući da će oni koji su, po njegovom mišljenju, naneli štetu Srbiji snositi odgovornost. Povodom odustajanja Kušnerove kompanije od projekta izjavio je da je zemlja izgubila izuzetnu investiciju. Kompanija je u decembru 2025. saopštila da projekat u tom trenutku neće nastaviti.
Generalštab u senci protesta i političke krize
Slučaj Generalštaba ne može se posmatrati odvojeno od šire političke situacije u Srbiji. Urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi, pokrenulo je masovne proteste i zahteve za utvrđivanje odgovornosti. Studentski pokret postavio je korupciju i odgovornost vlasti u središte javne rasprave, a slogan „Srbija ili mafija“ postao je jedan od prepoznatljivih izraza protesta.
Odluka o uklanjanju zaštite sa Generalštaba dodatno je pojačala nezadovoljstvo. Za mnoge protivnike projekta nije bilo sporno samo pitanje izgleda budućeg kompleksa ili komercijalne namene prostora, već i način na koji su državni interesi, kulturno nasleđe i prava potencijalnog investitora stavljeni u međusobni odnos.
Gardijan navodi da je Donald Tramp Mlađi javno podržao Vučića, ocenjujući da njegovi protivnici koriste tragediju u Novom Sadu protiv srpskog lidera. Takve izjave dodatno su povezale sporni projekat sa širim odnosima između političkih krugova u Srbiji i porodice američkog predsednika.
U maju 2025. godine Vučić je otputovao u Sjedinjene Američke Države, nadajući se sastanku sa Donaldom Trampom, ali se, prema tekstu britanskog lista, sastao samo sa njegovim advokatom Rudijem Đulijanijem.
Dodatna pitanja izazvalo je i svedočenje Nikole Selakovića pred sudom u aprilu 2026. godine. Prema pisanju Gardijana, ministar je govorio o susretu sa Mladenom Nenadićem, šefom Tužilaštva za organizovani kriminal, tokom policijskog pretresa njegovog ministarstva. Portparol tužilaštva izjavio je da nije bilo razgovora o toku postupka. Ova epizoda izazvala je zabrinutost zbog mogućeg odnosa između ljudi koji učestvuju u postupku, mada sama po sebi ne predstavlja dokaz da je istraga bila kompromitovana.
Britanski list ujedno ukazuje na politički značaj izbora zakazanih za 25. oktobar, navodeći da bi njihov raspored mogao uticati na vreme održavanja sudskih ročišta i na to kada će pojedini svedoci dobiti priliku da iznesu svoja saznanja. U tekstu se takođe pominje da se Vučić povukao sa predsedničke funkcije sa namerom da se kandiduje za premijera, kao i da je među poslednjim potezima koje je povukao bilo pomilovanje 49 osoba. Nije razjašnjeno da li se među pomilovanima nalaze i osobe povezane sa slučajem Generalštaba.
Pitanje koje ostaje bez konačnog odgovora
Istraživanje Gardijana ne predstavlja sudsku odluku, niti samo po sebi utvrđuje krivičnu odgovornost Aleksandra Vučića ili bilo kog drugog aktera. Ono, međutim, donosi tvrdnje i dokumente koji zahtevaju ozbiljno razmatranje: od navodnog sastanka u Predsedništvu, preko ugovornih obaveza prema Kušnerovoj kompaniji, do odluke o ukidanju zaštite Generalštaba i kasnijih optužnica protiv državnih funkcionera.
Suština slučaja nije samo u tome da li će na mestu Generalštaba biti izgrađen hotel ili stambeni toranj. Reč je o tome kako se u Srbiji donose odluke koje se tiču javnog prostora, istorijskog nasleđa i velikih stranih investicija, kao i o tome da li su politički uticaj i institucionalna odgovornost jasno razdvojeni.
Ako je predsednik zaista zahtevao da se zaštita ukine kako bi se izašlo u susret interesima određenog investitora, neophodno je utvrditi šta se tačno dogodilo, ko je sproveo takav zahtev i da li je bilo kršenja zakona. Ako su, s druge strane, tvrdnje o nedozvoljenom pritisku netačne ili nepotpune, i to mora biti razjašnjeno na osnovu dokaza.
Dok se ta pitanja ne razreše u odgovarajućem postupku, Generalštab ostaje mnogo više od sporne građevinske lokacije: postao je simbol sukoba između političke moći, javnog interesa i zahteva da institucije odgovaraju za svoje odluke.
