Saznali smo da sat na trgu nije vodootporan. Možemo očekivati novi tender za kabanice ili kišobrane. Šteta će biti naplaćena Gradskoj čistoći, a kada kiša padne od meterologa. Mislim da treba da je „sramota“ ove iz Gradske čistoće jer čiste grad. Od vlage mogu i kocke da se dignu na trgu. Dobro jutro Beograde! Aleksandar od Beograda
Read More
Student iz Raške D.S. tužio je Ministarstvo unutrašnjih poslova jer su ga, kako tvrdi, prošle godine, dok je još bio srednjoškolac, pretukli policajci, objavio je danas portal „Razglas“. Parnični postupak za naknadu štete se vodi pred Osnovnim sudom u Raški i u ponedeljak je održano prvo ročište na kojem je taj brucoš dao iskaz, govoreći o incidentu koji se desio tokom protesta u toj opštini, početkom jula prošle godine. Prema nezvaničnim informacijama, do incidenta je došlo oko dva sata posle ponoći, u blizini Železničke stanice u Raški, a tadašnjeg maturanta…
Read MoreNovi mehanizmi stigli od proizvođača u toku jučerašnjeg dana, noćas su montirani i sat sada pravilno funkcioniše, saopštio je glavni gradski urbanista Marko Stojčić, a prenosi Beoinfo. Dva od ukupno četiri mehanizma sata na Trgu republike demontirana su 28. februara radi utvrđivanja uzroka kvara, jer povremeno nisu pravilno funkcionisala, te su poslata proizvođaču „Bodet” u Francuskoj, kako bi se utvrdio razlog kvara. Nakon detaljne analize, koja je trajala sedam dana, proizvođač nas je informisao da je u pitanju mehaničko oštećenje, nastalo usled delovanja vode pod visokim pritiskom, izjavio je glavni…
Read More
Epidemija Velike boginje u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija 1972. godine bila je poslednja velika epidemija ove bolesti u Evropi i jedan od najdramatičnijih zdravstvenih događaja u istoriji jugoslovenske medicine. Bolest je u zemlju uneta početkom februara 1972. godine kada se hodočasnik sa Kosova Ibrahim Hoti vratio sa hadžiluka iz Meka u Saudijska Arabija. Tokom povratka prolazio je kroz područja Bliskog istoka i Azije gde su velike boginje još uvek postojale. Po povratku na Kosovo nije imao težak oblik bolesti pa lekari nisu prepoznali da je zaražen, što je omogućilo da…
Read More
Dobro jutro Beograde!
Read More
U Beogradu vesti se ne prenose. One se pakuju. Svaka vijest je pažljivo filtrirana kroz kanal, font i broj fotografija. Dok naslov obećava revoluciju, članak govori o ceremoniji otvaranja i rečenici koja je već zastarela dok se štampa. Građanin gleda. Klikće. Deluje. Raspravlja. I oseća da učestvuje. A u stvarnosti, sve što se dogodilo – već je planirano, izračunato, odobreno i arhivirano pre nego što je stiglo do redakcije. Vesti su, naravno, lokalne. Rupice na ulici, novi parking, sanacija parka. Globalno? Promene se dešavaju, sporazumi prolaze, odluke se donose, ali…
Read More
Pre nego što sam imao palate i dvorske dvore, imao sam jednu kuću na poljani iza Terazija.Daleko od gužve, daleko od raskoši.Ali dovoljno blizu da postane srce države. Kuću je krajem 30-ih godina 19. veka podigao Stojan Simić, za svoje potrebe.Ali ubrzo sam je preuzeo za sebe.Za kneza Aleksandra Karađorđevića, a kasnije za kneza Miloša, kralja Milana, kraljicu Nataliju, kralja Aleksandra i kraljicu Dragu.Svaka od njih je ostavila trag, svaka od njih je menjala moje lice. Stari konak nije bio samo zid i krov.Bio je svedok promena dinastija, skrovište moći,…
Read More
Rođenje i poreklo:Stojan Simić je rođen 25. marta 1797. godine u selu Boljevci u Sremu. Njegov otac bio je austrijski „vendrek“. Rani život i karijera:U mladosti je bio pandur u Bukureštu kod Mihaila Germana, a potom prelazi u Srbiju u službu kneza Miloša Obrenovića. Već 1831. godine postaje član srpske deputacije u Carigradu. Politička aktivnost: Li karakter i reputacija:Po Vuku St. Karadžiću, Stojan i njegov brat Aleksa ubrajali su se među najbogatije ljude u Srbiji i prve činovnike kneza Miloša. Njegov uspeh pripisuje se njegovoj beskompromisnoj duhovitosti i majstoriji u…
Read More
Bitka na Kosovu 1389. predstavlja jedan od ključnih događaja kasnog srednjeg veka na Balkanu, u kojoj su hrišćanski vladari i velikaši, predvođeni knezom Lazar Hrebeljanović, pokušali da zaustave prodor Osmanlijskog carstva u unutrašnjost Balkana. Iako se u tradicionalnoj pamięci bitka često povezuje sa sudbinom Srbije, ona je imala širi regionalni značaj — i Bosna pod vlašću Stefan Tvrtko I Kotromanić bila je neposredno uključena u događaje tog vremena. Uključivanje Bosne i Tvrtkova politika Bosna je krajem XIV veka bila jedna od najvećih i najmoćnijih hrišćanskih država na Zapadnom Balkanu. Osmanlijske…
Read More
Stefan Tvrtko I Kotromanić (oko 1338 — 10. mart 1391) bio je ban Bosne od 1353. do 1377. godine, a zatim kralj Bosne od 1377. do smrti. Tokom njegove vladavine Bosna je dostigla najveći teritorijalni i politički uspon u srednjem veku. Krunisan je za kralja u manastiru Manastir Mileševa 1377. godine i tom prilikom je uzeo vladarsko ime Stefan, po uzoru na vladare dinastije Nemanjići. Njegova vlast se u pojedinim periodima prostirala od Save i Drine do Jadranskog mora i obuhvatala delove Dalmacije, Huma i zapadnih srpskih zemalja. Poreklo i…
Read More
Građani štede.Vlast štedi objašnjenja. Novac kruži.Građani su i dalje u krugu, Cene se menjaju.Lica ljudi ostaju ista. Računi dolaze.Odgovori kasne. Inflacija skače.Strpljenje tone. Privreda radi.Građani improvizuju. Roba stiže.Kupci odlaze pre nego što je prime. Investitori dolaze.Planovi beže. Profit raste.Plaćanje ostaje u redu čekanja. Ekonomija je otvorena za sve.Samo što pravila važe za druge.
Read More
Sveti Tarasije bio je patrijarh u Carigrad u drugoj polovini 8. veka i početkom 9. veka. Rođen je oko 730. godine u uglednoj i obrazovanoj porodici. Pre nego što je stupio u crkvenu službu bio je visoki državni činovnik na carskom dvoru, u vreme cara Konstantin VI i njegove majke Irina Atinska. Kada je 784. godine izabran za patrijarha, Tarasije je još bio laik. Zbog velikog ugleda, mudrosti i obrazovanja, brzo je primio sve crkvene činove i stupio na patrijaraški tron. Njegovo vreme obeležila je velika rasprava u Vizantiji oko…
Read More