Vikend u Beogradu 26. – 28.12.2025. PETAK 26.12.2025. Servisne informacije Dodaci SUBOTA 27.12.2025. Servisne informacije Dodaci NEDELJA 28.12.2025. Servisne informacije Dodaci
Read MoreVikend u Beogradu 26. – 28.12.2025.
Дан: 26. децембар 2025.
Promena režima rada tramvajske linije 12
Tokom izvođenja hitnih radova koje izvodi JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” na sanaciji slivničkog bubnja u Ruzveltovoj ulici kod broja 4, od 27. do 28. decembra doći će do promena u radu tramvajske linije 12, saopšteno je iz Sekretarijata za javni prevoz. Zbog pomenutih radova doći će do zauzeća krajnje desne saobraćajne trake u Ruzveltovoj ulici, u smeru ka Bogosloviji, odnosno u zoni stajališta „Dalmatinska”. Prilikom izvođenja radova doći će do sledećih izmena:– privremeno se ukida tramvajska linija 12;– privremeno se uspostavlja tramvajska linija 12L, koja će saobraćati na relaciji…
Read MorePorasle cene stanova za šest odsto: Starogradnja beleži rast cena
Republički geodetski zavod objavio je da su u trećem tromesečju 2025. porasle cene stanova za šest odsto u odnosu na isti period prošle godine. „Međugodišnje cene stanova u starogradnji su, na nivou Srbije, porasle za 6,04 odsto, dok je novogradnja, odnosno, kupovina od investitora, imala međugodišnji rast koji je iznosio 5,92. Tokom trećeg tromesečja 2025. broj ugovora kojima su prometovani stanovi iznosio je 11.741 (0,5% više nego u istom periodu prošle godine), uz ukupnu vrednost od 1,131 milijardi evra (11,4 odsto više nego prošle godine)“, piše u saopštenju Republičkog geodetskog…
Read MoreRaspiši pobedu 28.12.2025.: U skoro 100 mesta – proširen spisak
Studenti u blokadi najavili su za 28. decembar akciju pod sloganom „Raspiši pobedu“ tokom koje će prikupljati potpise za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. U celoj Srbiji biće postavljeni štandovi na skoro 500 lokacija gde građani mogu da podrže inicijativu. Spisak lokacija se redovno ažurira i objavljen je na sajtu studenti.org.rs. Štandovi će bit postavljeni: Aleksinac, Apatin, Aranđelovac, Bač, Bačka Topola, Bački Petrovac, Badovinci, Bajina Bašta, Banovo Polje, Bečej, Belotić, Beočin, Beograd, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Bujanovac, Čačak, Crna Bara, Ćuprija, Despotovac, Dublje, Glogovac, Glušci, Gornji Milanovac, Grdelica, Grocka, Inđija,…
Read MoreDobro jutro Beograde! Manijaci su evoluirali
Dušan Radović je rekao:„Košutnjak je pun manijaka. Jedni trče za ženama, a drugi bez razloga.“ Danas u Košutnjaku i dalje imamo ove što trče bez razloga. Kažu – zdravo je. Niko ne zna za šta tačno, ali deluju ubeđeno. Trče u krug, kao i svi mi, samo u cipelama čiji iznos je dovoljan da se isplate penzije za jedan mesec sa uvećanjem od 200 odsto. Ali dobili smo i nove manijake. Ovi ne trče zbog kondicije, nego zbog provizije. Ne znoje se – klize. Ne dahću – pregovaraju. Njihov puls…
Read MoreIzmene gradskog prevoza zbog „Novogodišnje čarolije” u Ustaničkoj ulici
Tokom održavanja manifestacije „Novogodišnje čarolije” u Ustaničkoj ulici, na delu od Prekršajnog suda (Ustanička 14) do zone raskrsnice sa Kruševačkom ulicom, u subotu, 27. decembra, od 8.30 do 16.30 časova doći će do promena u radu linija javnog prevoza. Vozila JGP-a će saobraćati tokom održavanja manifestacije na sledeći način:– na liniji 17, vozila će se u smeru ka Konjarniku kretati trasom: auto-put za Niš (Bulevar Stefana Prvovenčanog) do isključenja „Dušanovac” – izlazna rampa ka Ulici Ljubićkoj – Husova – Miška Jovanovića – Jovana Subotića – Ustanička i dalje redovnom trasom,…
Read MoreIzborna godina
Malo je onih koji zaista veruju da će sledeće godine biti izbora. Raspisani – možda. Održani – vreme će špkazati. Pogledi su već uprti ka 2027. godini, i u tom pravcu se tiho, ali uporno, vodi kampanja. I vlast i opozicija se ponašaju kao da je vreme razvučeno, kao da se istorija može pauzirati dok se ne poprave rejting krivulje. Vlast se, po starom receptu, vratila na početak. Ponovo slušamo ista obećanja, iste misije, iste vizije i iste ciljeve koje smo već platili – i to skupo. Fokus je, naravno,…
Read MoreBeograd u osmanskim defterima – Defter 1570
Defter iz 1570. godine prikazuje Beograd kao zreo i stabilan grad zanata. Ako su prethodni defteri dokumentovali nastanak, organizaciju i vrhunac zanatskog života, ovaj defter pokazuje kako grad funkcioniše pod punom administrativnom kontrolom Osmanskog carstva, dok istovremeno čuva vitalnost svojih zanata. Grad pod nadzorom Beograd iz 1570. više nije kaotična kasaba. Defter beleži precizne podatke o svakom zanatu, broju majstora, šegrta, lokaciji radionica, a ponekad i o površini radnog prostora. Porezi (resm-i hirfet) su jasno definisani i redovno naplaćivani. Ovo je grad u kome država meri, beleži i reguliše rad,…
Read MoreBeograd u osmanskim defterima – Defter 1560
Četrdeset godina nakon osmanskog osvajanja, Beograd je u defteru iz 1560. godine prikazan kao zreo zanatski centar. Ako su prethodni defteri iz 1521. i 1536. pokazivali period prilagođavanja i organizacije, ovaj defter svedoči o punoj funkcionalnosti grada, u kome zanat određuje ne samo ekonomiju, već i prostornu i društvenu strukturu. Broj i raznovrsnost zanata Defter beleži značajan porast broja zanatlija u svim grupama. Abadžije (abadži) su sada ne samo brojni, već i specijalizovani: kroje za lokalno tržište, vojne i svečane potrebe. Postoje majstori za gunjeve, dolame, anterije i čakšire, što…
Read MoreBeograd u osmanskim defterima – Defter 1536
Petnaest godina nakon osvajanja Beograda, defter iz 1536. godine pokazuje grad u fazi stabilizacije i razvoja. Ako je 1521. godina bila trenutak prilagođavanja, 1536. otkriva grad koji već zna kako da funkcioniše kao urbani organizam, u kome je zanat ne samo sredstvo za život, već i temelj društvenog poretka. Čaršija i mahalanje: prostor po meri rada Defter jasno beleži da su zanati sada prostorno organizovani. Mahale se oblikuju oko glavnih trgovačkih pravaca i izvora vode, dok čaršija postaje srce ekonomskog i društvenog života. Ovo nije više privremeno raspoređivanje kuća –…
Read MoreBeograd u osmanskim defterima – Defter 1521
Defter iz 1521. godine predstavlja prvi veliki administrativni pogled Osmanskog carstva na Beograd nakon osvajanja. U njemu grad još nije potpuno preoblikovan po novim pravilima, ali je već jasno da se ne posmatra samo kao tvrđava ili vojna tačka, već kao urbana celina čiji se život meri radom. Za razliku od kasnijih istorijskih narativa koji Beograd opisuju kroz bitke, zidine i vlastodršce, defter govori tihim, ali preciznim jezikom: imenom, zanatom i porezom. U tom jeziku grad se pojavljuje ogoljen – bez metafora, ali sa jasnom strukturom. Grad popisan po ljudima,…
Read MoreBeograd u osmanskim defterima – grad zanata
Osmanski defteri predstavljaju najpouzdaniji i najdetaljniji izvor za razumevanje Beograda kao grada rada i zanata u periodu od 16. do 18. veka. Za razliku od kasnijih narativnih izvora, koji Beograd često posmatraju kao vojno i strateško uporište, defteri ga prikazuju kao živi urbani organizam, u kome su zanati činili osnovu svakodnevnog života i gradske ekonomije. Defteri kao izvor Defteri (defter-i mufassal – detaljni popisi i defter-i icmal – zbirni popisi) bili su administrativne knjige Osmanskog carstva u kojima su evidentirani stanovnici, njihove delatnosti, imovina i poreske obaveze. U njima je…
Read MoreO nestalim zanatima Beograda
Beograd je nekada bio grad koji se razumeo po zanatu. Pre nego što su ulice dobile imena po političkim figurama, nosile su u sebi logiku rada: znalo se gde se kuje, gde se šije, gde se boji, gde se meri. Zanati nisu bili folklor – bili su infrastruktura svakodnevice. U tom svetu, zanatlija nije bio mali privrednik, već nosilac znanja. Njegova radionica bila je i škola, i trgovina, i mesto društvenog poretka. Nestankom tih zanata Beograd nije izgubio samo poslove, već i jedan čitav način razmišljanja. Abadžije – krojači gradskog…
Read MoreDan u Beogradu 26.12.2025.
Dan u Beogradu 26.12.2025. Servisne informacije Dodaci
Read MoreBeogradska ljubavna priča : Srce na Kalemegdanu
Beograd krajem 19. veka bio je grad kontrasta. Sa jedne strane, kaldrmisane ulice, konjska kola i trgovci koji su dozivali prolaznike, a sa druge – mirna magija Kalemegdana, gde su stari bedemi šaptali priče prošlih vremena. Tamo se, između kamenih zidova i mirisa smole sa starih drvenih vrata, rodila jedna tajna ljubav, nežna kao jutarnja rosa na travi tvrđave. Mladi vojnik Marko bio je poznat po svojoj hrabrosti i odanosti dužnosti, ali malo ko je znao da njegovo srce nosi i nežnu stranu, skrivenu iza čelika uniformi i strogih naredbi.…
Read MoreBeogradska ljubavna priča: Vela Nigirinova i Janko Veselinović
Beograd krajem 19. veka bio je grad kontrasta: uske ulice, brbljanje konjskih kola, a u pozorištima – svetla koja su obećavala snove. Među svima, jedna žena je stajala izvan svakog očekivanja: Vela Nigrin. Njena pojava bila je magična. Kada bi zakoračila na scenu, sve oko nje stajalo je u mestu, a publika je zadržavala dah. Janko Veselinović, poznati pisac, dolazio je u pozorište ne zbog obične radoznalosti. Njegovo srce je kucalo brže kad bi Vela stajala u svetlu reflektora. Njena elegancija, snaga i nežnost na sceni bili su za njega…
Read MoreJa, Beograd – Abadžijske kuće u Beogradu
Ja sam Beograd. I pre nego što sam naučio da nosim beton, staklo i samopouzdanje velegrada, nosio sam sukno, čoju i miris pare iz kazana za bojenje tkanine. U meni su živeli abadžije. I njihove kuće. Nisam ih zvao vilama. Nisam ih zvao ni zgradama. To su bile kuće koje su znale zanat. Kuće u kojima se živelo na spratu, a radilo u prizemlju. Kuće koje su imale vrata širom otvorena prema ulici, jer zanat ne trpi zatvorenost. U prizemlju – radionica. Makaze teške kao sudbina, igle koje su pametnije…
Read MoreSpomenik streljanim partizanima na Zlatiboru
Spomenik streljanim partizanima na Zlatiboru nalazi se u blizini turističkog mesta Zlatibor (ranije Partizanske Vode) je spomen-obeležje na mestu gde su nemački vojnici 29. novembra 1941. godine, tokom napada na Užičku republiku, zatečene ranjene i nenaoružane partizane uz put gazili tenkovima i pucali u njih. Na tom je mestu sagrađena kosturnica u koju su smešteni njihovi posmrtni ostaci. Iznad kosturnice je 1967. godine podignut monumentalni obelisk, čiji su autori arhitekta Jovanka Jeftanović i vajar Ana Bešlić. Posle Drugog svetskog rata, selo Kraljeva Voda, u čijoj su blizini ranjenici pobijeni, u…
Read MoreSpomen bista Miladinu Pećinaru na Zlatiboru
Spomenik Miladinu Pećinaru na Zlatiboru postavljen je 2003. godine, na tridesetogodišnjicu od njegove smrti, na Kraljevom trgu. Miladin Pećinar je rođen 1893. godine u zlatiborskom selu Ljubišu, bio je inženjer građevinarstva, univerzitetski profesor i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti i osnovao je Biro za projektovanje građevina na vodi. Njegov naučni i stručni rad obuhvata skoro sve grane hidrotehnike i u svakoj do tih oblasti je postigao vredna i značajna ostvarenja. Dobitnik je brojnih odlikovanja, a meštani Zlatibora su mu podigli spomen-bistu pored česme kralja Aleksandra Obrenovića.
Read MoreSveti mučenici Evstratije, Aksentije, Evgenije, Mardarije i Orest
U vreme žestokih progona hrišćana pod carem Dioklecijanom, početkom IV veka, u jermenskom gradu Sevastiji zasijala je zajednička ispovednička svetlost petorice mučenika čija imena Crkva i danas pominje kao jedno: Evstratija, Aksentija, Evgenija, Mardarija i Oresta. Njihova slava nije u maču, već u postojanosti; ne u pobedi nad drugima, već u pobedi nad strahom. Evstratije, ugledan građanin i učen čovek, bio je stub i rečnik vere. Kada je video mučenja hrišćana, nije ćutao — istupio je pred vlastima i javno ispovedio Hrista. Njegove reči, kažu žitija, bile su oštrije od…
Read More