Дан: 26. новембар 2025.

Kažu da je jedan starac iz Rajkovića, zvali su ga Stojimir Gorski, umeo da sluša planinu kao što drugi slušaju vetar. Govorio je da svaka stena ima svoje „srce“ – ne živo naravno, ali ritam, udarac, neku vrstu odjeka koji samo retki mogu da čuju. Jednog proleća zemlja je počela da podrhtava. Ne mnogo, ali dovoljno da seljani pomisle da će se brdo obrušiti. Stojimir je sišao do Mionice i rekao: „Planina diše teško. Treba je umiriti.“ Ljudi su ga gledali kao ludaka, ali krenuše za njim iz radoznalosti. Došli…

U brdima iznad Mionice, kod Zabrežja, postoji šuma koju su stari zvali „šuma gde se svetlo ne gasi“. Navodno, noću je uvek negde bilo mlako svetlucanje, kao da se krije žar svitaca koji nikad ne zaspe. Tu je, kažu, živela Zabrežanska vila, čuvarica bilja i lekova. Po predanju, znala je svaki cvet koji raste od Ravnja do Struganika i svaki list koji može izlečiti čoveka ili ga uspavati. Jedne zime snažna groznica zahvati sela. Ljudi su padali dan za danom, a lekari iz Valjeva nisu mogli da pomognu. Tada se…

Kažu da je nekada u dolini Ribnice živelo čudno stvorenje koje su meštani zvali Vodeni čuvar. Nije bilo ni riba ni čovek, ni životinja ni senka. Viđali su ga samo oni koji su znali da poštuju reku – pastiri koji nisu prljali vodu, žene koje su dolazile da operu rublje u tišini, ili deca koja su se na izvoru umivala bez galame. Jedne godine, bogati trgovac iz Valjeva požele da skrene tok reke Ribnice i napravi sebi mlin. Meštani ga molili da to ne čini – „Ribnica je dar, ne…

Nekada davno, kada su kroz valjevski kraj još tumarali stočari, a voda bila najvrednije bogatstvo, Mionica je bila samo dolina sa šumarcima, livadama i – izvorima. Kažu da ih je bilo toliko da je svaki izvor imao svoje ime, svoju priču i svoj karakter. U toj dolini, prema staroj priči, živela je devoja po imenu Miona – tiha, blaga i izuzetno lepa. Bila je poznata po tome što se razumela u lekovito bilje i što je svakome donosila vodu sa izvora koji je, verovali ljudi, imao posebnu moć: kad ga…